Nekada su se ljudi, čini se, mnogo više voleli i poštovali. Samim tim, i bili ljubazniji jedni prema drugima, svesni da ono što dajemo ono je što primamo. Nijedna emocija koju pošaljemo van sebe neće proći mimo nas već će nam se vratiti, izabrali da delujemo dobro ili loše. Isto je i sa ljubaznošću.
Ovu jednostavnu reč, ja prevodim na sebi svojstven način kao Ljudsku Bazičnu Vrednost. I ona to zaista i jeste, pokazuje nam koga možemo a koga ne smatrati čovekom sa vrlinama i vrednostima. I tom, jednom od najcenjenijih osobina- umećem stvaranja dobrog slanjem svesno i odabrano pozitivnih i afirmišućih emocija drugim ljudima. Lepo je ulepšati nečiji dan jednostavnim i dobronamernim gestom, rečju ili delom. Lepo je i ne košta ništa a mnogi to danas svesno odbacuju, da li iz nezainteresovanosti za druge ili iz neke sopstvene razočaranosti nije ni bitno. Jer nije ni teško ni zahtevno ni iscrpljujuće biti dobar čovek prema drugima.
Biti bazično, ljudski vredan. Biti ljubazan.
Takođe verujem da, kada naiđu dani kada drugi prema nama budu neprijatni, bezrazložno neljubazni i cinični, ne smemo takvo ponašanje shvatiti lično i lečiti svoje osećaje sličnim ponašanjima prema drugima, prenošenjem te loše i negativne energije. Naprotiv, tako nikome neće biti bolje a graditi sebe kao dobrog čoveka svakoga dana i svakoga minuta, prema svima, kako poznatima tako i onima koje ćemo samo jednom u životu sresti u nekoj čekaonici,na nekom šalteru, u nekoj ustanovi... to je postulat svega onoga što jesmo i treba da budemo. Biti pre svega ljubav rekao je jednom neko, a ja dodajem da je ljubav i ljubaznost, to malo ostrvo dobrote u današnjem svetu.
Neprocenjiv je osećaj kada vam se neka baka ili neki deka nasmeše jer ste udovoljili njihovu želju za kojom rečju razgovora, nesvesni koliko ste puno nekome dali i ulepšali dan onima kojima ste možda i jedini sagovornici već duže vreme. Neprocenjiv je osećaj kada ljudima koji mnogo i naporno rade, svakoga dana služeći vas i vaše komšije na kasi neke prodavnice ili supermarketa, umesto namrgođenog lica ponudite vedar osmeh i koju reč utehe. Zvuči možda nebitno, možda kao nešto što se podrazumeva i što ne bismo ni trebali da spominjemo ali činjenica je - retko ko se toga danas seti.Mnogo ljudi užurbano korača svojim putem nesvesni onih koji stoje kraj ceste, žedni ljubavi i podrške, saosećanja i ljubaznosti. Lako je kroz život ići gledajući samo sebe i svoje interese ali nije ni pošteno,ni ljudski, ni dobro,ni ispravno. Budite danas ono što želite da budete sutra. Budite onakvi kakve želite da vas vaša deca sutra vide i doživljavaju.
I ne dozvolite da ne budu u pravu.
Ljubaznost je mali korak za čoveka ali veliki za čovečanstvo.
Ovu jednostavnu reč, ja prevodim na sebi svojstven način kao Ljudsku Bazičnu Vrednost. I ona to zaista i jeste, pokazuje nam koga možemo a koga ne smatrati čovekom sa vrlinama i vrednostima. I tom, jednom od najcenjenijih osobina- umećem stvaranja dobrog slanjem svesno i odabrano pozitivnih i afirmišućih emocija drugim ljudima. Lepo je ulepšati nečiji dan jednostavnim i dobronamernim gestom, rečju ili delom. Lepo je i ne košta ništa a mnogi to danas svesno odbacuju, da li iz nezainteresovanosti za druge ili iz neke sopstvene razočaranosti nije ni bitno. Jer nije ni teško ni zahtevno ni iscrpljujuće biti dobar čovek prema drugima.
Biti bazično, ljudski vredan. Biti ljubazan.
Takođe verujem da, kada naiđu dani kada drugi prema nama budu neprijatni, bezrazložno neljubazni i cinični, ne smemo takvo ponašanje shvatiti lično i lečiti svoje osećaje sličnim ponašanjima prema drugima, prenošenjem te loše i negativne energije. Naprotiv, tako nikome neće biti bolje a graditi sebe kao dobrog čoveka svakoga dana i svakoga minuta, prema svima, kako poznatima tako i onima koje ćemo samo jednom u životu sresti u nekoj čekaonici,na nekom šalteru, u nekoj ustanovi... to je postulat svega onoga što jesmo i treba da budemo. Biti pre svega ljubav rekao je jednom neko, a ja dodajem da je ljubav i ljubaznost, to malo ostrvo dobrote u današnjem svetu.
Neprocenjiv je osećaj kada vam se neka baka ili neki deka nasmeše jer ste udovoljili njihovu želju za kojom rečju razgovora, nesvesni koliko ste puno nekome dali i ulepšali dan onima kojima ste možda i jedini sagovornici već duže vreme. Neprocenjiv je osećaj kada ljudima koji mnogo i naporno rade, svakoga dana služeći vas i vaše komšije na kasi neke prodavnice ili supermarketa, umesto namrgođenog lica ponudite vedar osmeh i koju reč utehe. Zvuči možda nebitno, možda kao nešto što se podrazumeva i što ne bismo ni trebali da spominjemo ali činjenica je - retko ko se toga danas seti.Mnogo ljudi užurbano korača svojim putem nesvesni onih koji stoje kraj ceste, žedni ljubavi i podrške, saosećanja i ljubaznosti. Lako je kroz život ići gledajući samo sebe i svoje interese ali nije ni pošteno,ni ljudski, ni dobro,ni ispravno. Budite danas ono što želite da budete sutra. Budite onakvi kakve želite da vas vaša deca sutra vide i doživljavaju.
I ne dozvolite da ne budu u pravu.
Ljubaznost je mali korak za čoveka ali veliki za čovečanstvo.
Нема коментара:
Постави коментар