среда, 27. август 2014.

Fenomen povratne vere

Iako iskreno verujem u snagu želje i činjenicu da misli kreiraju stvarnost, dešavalo mi se da često posustanem na svom putu baš iz razloga što negde duboko, na najranjivijem nivou duše, nisam do kraja prihvatila i pre svega, shvatila ovo uverenje. Zapravo, moj racionalni um ga je kategorisao kao tačnu konstataciju ali duhovna svest nije uvažila istinitost ove tvrdnje. Sve do pre par dana kada sam odlučila da testiram svoju veru i dokažem sebi da ukoliko živimo onu stvarnost koju želimo na način kao da se već dogodila, mi zapravo kreiramo okolnosti i dobru sreću koja će baš takav scenario i privući k nama!
Moja želja odnosila se na uverenje da neki divni ljudi koje imam oko sebe, i više nego zaslužuju sjajnu priliku koja je bila pred njima a od koje ih je odvajalo čitavih 19 prepreka. Zvuči puno a i izgledalo je tako, imajući na umu snagu, upornost i takodje želju za istim ciljem spomenutih prepreka. Pa ipak, više i od samih mojih ljudi koji su se borili za postizanje tog cilja, ja sam verovala da je pobeda već naša i u skladu sa tim, obuzelo me je jedno potpuno jako i neobuzdano entuzijastično raspoloženje, uverenje da će sve biti kao što treba jer nikako drugačije i ne može biti!
Jedna moja drugarica ima običaj da kaže da ono što želimo želi nas i da postoji jaka privlačna veza u Univerzumu u smislu da što želimo to i dobijemo. Što zaslužujemo to i dobijemo i što nam pripada to nam i stigne. pre ili kasnije. Mnogi padaju na tom testu, razočarani brzinom kojom nam suđene prilike stižu, u večitom grču da sada i ovde sve imamo i sve dobijemo. Vreme jeste dragoceno ali teče najboljim mogućim ritmom za nas i ukoliko pomislimo da se u nekom trenutku usporilo i da nam zasluženo nikako ne dolazi, imajmo na umu da nismo spremni. Sve u svoje vreme a ako nije vreme za nas, sve će se činiti daleko i nedostižno.
To veče bilo je vreme za njih. Da ostvare svoju davnu želju i zasluženo dobiju odmor o kom su sanjali, za koji su radili i za koji se svakoga dana trude da budu bolji, uspešniji, produktivniji. Još stepenik ljubazniji prema drugima, još više dragi i posebni prijatelji. Raduje me što sam baš na njihovom primeru shvatila da sreća zaista stiže onima koji je zaslužuju i da kada vam toliko ljudi želi jedno isto dobro i jednu istu želju, tolika količina dobre ,pozitivne energije i vibracije se kao bumerang otisne u kosmos samo da bi se vratila i raspršila po svima nama u vidu neizmerne sreće koju smo podelili te večeri, nasmejani i slaveći njihov dobitak i potvrdu naše vere.
Sve do nekih novih, samoobistinjujućih proročanstva. :)

3 коментара:

  1. Je li dosita tako? Vječna pitanja: kreator ili lutkica na koncu? Nekako sam mnogoput dobio dojam da je vjerojatnije da smo samo malene lutkice, umjesto kreatora. Ili kapljice u oceanu. I ako sam prihvatio takvo stajalište, moram li ja to provjeravati? Kako ću to provjeriti? Lp.

    ОдговориИзбриши
  2. Ja iskreno verujem da mi jesmo kreatori a ne lutkice na koncu iako nam zivot cesto moze ostaviti taj gorak utisak. Zapravo,osecamo se kao marionete samo onda kada podcenimo sopstvenu hrabrost i veru i onda kada se prepustimo toku zivota verujuci da nemamo dovoljno snage da ista promenimo. Ali nije tako!! Probajte i shvaticete o cemu Vam govorim!! Ja sam sebi davno zadala jedan eksperiment da svakoga dana mislim u pravcu onoga sto zelim da ostvarim koliko god mozda nerealno u ovom trenutku bilo jer misli zaista i uticu na nasu realnost, privlacenjem pravih ljudi i pravih sansi,otvaranjem mnogih vrata za koja nismo ni znali da postoje ili da bi se nama otvorila! Treba ziveti zivot kao da je sve cudo,rekao je Ajnstajn i ja mu verujem. Ja sam izabrala takav zivot i zeljno prizivam svoja cuda :)!

    ОдговориИзбриши
  3. Hvala na vašem odgovoru. Kad sam spomenuo lutkicu, nisam mislio na puku nemogućnost vlastitih odluka, već na onaj krajnji determinizam, dakle nešto tipa kad vi mislite da ste donijeli odluku o pozitivnom razmišljanju, a taj događaj vašeg donošenja odluke je već bio determiniran da će se tako desiti. Vi mislite da ste nešto svojevoljno napravili, no to je odavno određeno da će se odigrati tako. I ne samo taj događaj već svi drugi, svaka vaša misao, pokret, riječ - vjerujem da je na neki način determinirano. O tome sam dugo razmišljao, istraživao i došao do zaključka da je najvjerojatnije tako. No, ja razumijem što ste htjeli reći i prihvaćam suprotno mišljenje. Lp.

    ОдговориИзбриши