Jedan od najdelotvornijih puteva do sreće jeste - kroz druge ljude. Ti drugi čak ne moraju biti naši najbliži i najvoljeniji već prosto,ljudi čijoj sreći ste doprineli.Svakako je najlepše biti tvorac tuđe sreće ali vas ni uloga onoga koji je samo deo radosti a ne njen pokretač, neće ostaviti ravnodušnim i ne obradovanim. Ljubavlju,toplinom,čistom i nepomućenom radošću.
Činiti druge srećnim jeste unutrašnja potreba pojedinca i specifičan senzibilitet koji nije svakome dat. Postoji toliko puno ljudi koje kroz život motiviše pogrešno uverenje da smo sami sebi najbitniji i samodovoljni i da stoga,ukoliko ne postoji nagrada i priznanje za naše zalaganje,zašto bismo trošili svoju snagu na druge. To je usamljeničko i isprazno razmišljanje a dati pojedinci - otuđenici života. Prognani ljudi u zjapeću tišinu sopstvene osame. Ništa više ne ubija ljudskost do samoljublje.
Postoji puno načina na koje možemo da usrećimo druge. Kad čovek stvara sreću, nebitno da li svoju ii tuđu, ta ista pozitivna i oplemenjujuća energija se umnožava i širi poput talasa obuhvatajući sve sfere našega bića. Pogled postaje sjajniji, reči pune ljubavi,duša ispunjenija.A može se tako mnogo postići sa samo malo dobre volje. Nekoga ćete obradovati pesmom,nekoga kolačima koje ste sami ispekli,nekoga poklonjenim vremenom i iskrenim razgovorom ili pak samo ulogom slučaoca,nekoga jednostavnim i toplim stiskom ruke. Prepoznajte potrebe onih oko vas. I ne štedeći se,darujte svoju dobrotu znajući da time u nečiji život unosite svetlost. A ona nam je svima potrebna na našem putu ka sreći.
Svi smo isti i svi smo povezani. Malo ljubavi,sva vrata otvara.
Činiti druge srećnim jeste unutrašnja potreba pojedinca i specifičan senzibilitet koji nije svakome dat. Postoji toliko puno ljudi koje kroz život motiviše pogrešno uverenje da smo sami sebi najbitniji i samodovoljni i da stoga,ukoliko ne postoji nagrada i priznanje za naše zalaganje,zašto bismo trošili svoju snagu na druge. To je usamljeničko i isprazno razmišljanje a dati pojedinci - otuđenici života. Prognani ljudi u zjapeću tišinu sopstvene osame. Ništa više ne ubija ljudskost do samoljublje.
Postoji puno načina na koje možemo da usrećimo druge. Kad čovek stvara sreću, nebitno da li svoju ii tuđu, ta ista pozitivna i oplemenjujuća energija se umnožava i širi poput talasa obuhvatajući sve sfere našega bića. Pogled postaje sjajniji, reči pune ljubavi,duša ispunjenija.A može se tako mnogo postići sa samo malo dobre volje. Nekoga ćete obradovati pesmom,nekoga kolačima koje ste sami ispekli,nekoga poklonjenim vremenom i iskrenim razgovorom ili pak samo ulogom slučaoca,nekoga jednostavnim i toplim stiskom ruke. Prepoznajte potrebe onih oko vas. I ne štedeći se,darujte svoju dobrotu znajući da time u nečiji život unosite svetlost. A ona nam je svima potrebna na našem putu ka sreći.
Svi smo isti i svi smo povezani. Malo ljubavi,sva vrata otvara.
Нема коментара:
Постави коментар