.. Svi smo skloni tome da mnogo očekujemo od ljubavi. Mnogo dajemo,mnogo se nadamo,mnogo maštamo. Ali očekivanje neminovno dovodi do razočaranja jer u našem umu formira matrice po kojima bi naš partner ili voljena osoba trebalo da se ponaša prema nama. Na taj način se gubi osećaj spontanosti i prirodnosti, neočekivanog koji bi svaki odnos trebalo da učini uzbudljivim i nepredvidivim. Koja god vrsta ljubavi bila u pitanju, nikada ne smemo da dozvolimo sebi da se osetimo zavisnom od nje. Bio to naš partner, roditelj,brat/sestra,najbolji prijatelj, sve što imamo u ovom životu - pozajmljeno nam je. Kao i ljubav; to je dragoceni dar koji ćemo možda jednoga dana morati da vratimo osobi koja nam je do tada, nesebično darovala. Međutim,ljudi prečesto gube iz vida da, kada se jedna vrata zatvore - nova se otvore. Ja imam sklonost da svojim prijateljima uvek govorim da nas Bog uvek izbavi. Koliko god jaku nestašicu ljubavi osetili, ona je uvek tu. Voleti se može na toliko načina i toliko toga! Ne ograničavajte sebe i ne svodite svoju ljubav čisto na erotsku,požudnu komponentu vas samih.
Otvorite se za ljubav, u kom god vam obliku ona bila poslata.
I volite. Imajte poverenja u život.
Otvorite se za ljubav, u kom god vam obliku ona bila poslata.
I volite. Imajte poverenja u život.
Нема коментара:
Постави коментар