Često smo u prilici da čujemo da je digitalni svet u kojem danas živimo brz i hladan, surov i sveden na informacije koje jednim klikom kruže između nas i drugih ljudi. Vreme socijalnih mreža je okarakterisano kao vreme gubitka nežnosti, bliskosti i iskrene ljudske razmene emocija i misli. Umesto da provode vreme uživo, mnogi svoja prijateljstva svode na online komunikaciju zagovarajući ideju da ne mogu da postignu sve što žele i da vremena jednostavno nema dovoljno. Ali mnogi su i prinuđeni da zbog daljine koja ih razdvaja pokušaju da bliskost održe na ovaj način. Ipak, socijalne mreže su i dalje najpopularniji vid današnjeg modernog druženja a istovremeno, za mnoge i emotivno najdiskutabilniji. Ali da li je tako?. . .
Pisma su nekada služila kao najbolji pokazatelj nečijih namera i najtopliji vid komunikacije kada nam neko nije blizu ili kada nismo u prilici da mu uživo kažemo ono što želimo. Bila su najintimnije sredstvo kojem nekome dajemo do znanja da mislimo na njega i pritom izražavamo naše najdublje osećaje i želje. I iako su danas gotovo izbačena iz upotrebe i zamenjena mejlovima ili Facebook chat-om, romantika i retro duh koji nose odolevaju vremenu i podsećaju nas na toplinu koju u srcu uvek izazovu slova ispisana na papiru, šušketanje koverte i poštanske markice. Nostalgija za prošlim vremenima... Na ličnom primeru uvidela sam kako je moguće objediniti i jedan i drugi, i moderni i nekadašnji vid izražavanja emocija u cilju ostvarenja bliskosti i baš na taj, meni poetičan način, srela sam ljubav kakvu sam oduvek priželjkivala, moju realnu verziju romantične, filmske ljubavi.
Online komunikacija nametnula se kao neizbežan vid našeg druženja s obzirom da su nas kilometri i kilometri razdaljine delili, bez mogućnosti da tu razdaljinu savladamo u neko skorije vreme. Bar sam ja tako mislila u početku, ne shvatajući da sam srela jednog divnog, hrabrog čoveka koji samo jednim klikom ili avionskom kartom preleće ceo svet zarad svojih želja. Bio mi je inspiracija još tada, neustrašiv i spreman da zagrize život, optimistično čekajući šta će mu novo budućnost doneti. A donela je mene, sasvim iznenada, kao čitateljku očaranu njegovim umećem pisanja i dočaravanja sopstvenog iskustva sa dalekog putovanja u Bangkoku... Reči i reči nastavile su da se nižu, Nova godina da stiže i sve se činilo kao magičan susret ali i dalje daleko od željenog. Kao san koji se živeo zahvaljujući modernom, digitalnom dobu na kojem sam tada bila beskrajno zahvalna. Ali daljina je i dalje bila realnost koja me je opominjala da neke snove ipak moramo shvatiti samo kao snove, kao slatku iluziju da nešto može biti drugačije nego što jeste.
Sve do jedne divne, rukom ispisane poruke na kartici ubačenoj među maštovite ljubičaste cvetove, koji su stigli na moju adresu kasno uveče na Dan zaljubljenih. Stiglo mi je cveće iz Čikaga :), potpuno nenadano, u mojoj omiljenoj boji. I tog trenutka shvatila sam da je život zaista čaroban ako želimo tako da ga vidimo i da gde ima želje uvek ima i načina. I dalje su nas razdvajale daljine, i dalje nije bilo šanse da tu prepreku savladamo ali uprkos tome, neko poseban je mislio na mene taj dan i želeo da mi ulepša ovaj praznik malim i ljupkim gestom pažnje. Bio je to i ostao najlepši poklon koji sam ikad dobila.Dok nismo dobili šansu da se sretnemo, odnosno sve dok je on nije stvorio, i dalje je naša romantika preplitala rukom ispisanu razglednicu i otkucanu poruku. Stoga su mi oba načina održanja bliskosti potpuno posebna i prirasla srcu jer vraćaju veru u to da ljudi i dalje žele da se povežu sa sebi sličnima, da i dalje ima mesta za prave ljubavi i nove, moderne bajke.
Svoju priču podelila sam sa vama u želji da vam vratim veru u bliskost i ljubav. Želela sam da vas podsetim na to koliko je život lep i koliko zna da nas obraduje samo ako mu pružimo priliku za to i dočekamo ono što nam nudi širom otvorenih ruku! Pošaljite nekome danas razglednicu, napišite rukom pismo, pozovite nekoga koga dugo niste ili nekoga ko vam jednostavno nedostaje i koga biste voleli da vidite i čujete. I recite Volim te.
Nikad ne znate gde vas te dve lepe reči mogu sutra odvesti. :)
Нема коментара:
Постави коментар