O Budi i seljanima

Postoji jedna divna priča o Budi koju sam za ovu priliku pozajmila iz mog omiljenog duhovnog izvora, Sense i glasi ovako:
" Postoji priča o Budi i njegovom učeniku kada su prolazili kroz neko selo. Seljani su izašli i počeli da ih vređaju. Buda je mirno produžio, a učenik je pobesneo i tražio od Bude da se vrate kako bi se raspravili sa njima. Buda mu je odgovorio - Zašto se toliko uzbuđuješ? Ako ti neko nešto daje, a ti to ne uzmeš, to i dalje ostaje u njegovim rukama. "
Poenta ove priče dotakla me je danas kada sam, naišavši na sličnu situaciju, razmišljala o onima koje sam srela na svom putu. I pre svega, o uzrocima zbog kojih su neki ljudi skloni da seju i šalju zlo. Jedna mudra osoba mi je pre mnogo godina odgovorila na to pitanje jednostavnim rečima - Zato što misle da mogu. Zato što im delujemo dovoljno ranjivo, dovoljno izloženo za oštrenje njihovog ega. I to je istina, na neki način pa makar i nesvesno, čovek može odati i pokazati rascepe u svojoj auri, u svom duhovnom omotaču ali to istovremeno može i ne mora naići na zlobu iz spoljnjeg sveta. Svi smo od istog sazdani i naša ranjivost nije mana koje treba da se stidimo već vrlina koja nas čini ljudima, sklonim saosećanju i razumevanju drugih. Sve je u tome ko nas okružuje. Često okruženje ne možemo da biramo, bar ne poslovno ali onda svakako treba svesti interakcije sa toksičnim ljudima na minimum. Jer sama činjenica da neko ima potrebu da vas povredi i vređa, čini ga umnim i duhovnim seljaninom. I samim tim, nepotrebnim žiteljom naše stvarnosti.
Mi možemo biti ta promena koju želimo da vidimo u svetu. Možemo biti neka nova Amma, biće koje otelotvoruje čistotu i ljubav prema drugima i makrokosmosu ali mi ipak ne možemo promeniti svaki mikrokosmos na koji naiđemo. Svi ljudi jesu vredni spašavanja ali ne žele svi da budu spašeni. Neki ljudi svojom slobodnom i snažnom voljom biraju tamu umesto svetlosti i mi tu ništa ne možemo učiniti sem da i njima i sebi dopustimo pravo na ličan izbor. Jedna je stvar pomoći nekome i usmeriti nekoga ko iz nenamernih razloga učini kakvo zlo ili štetu ali sasvim druga ulagati svoju energiju i trošiti sopstveno svetlo na bića koja nisu vredna našeg sjaja.
Setite se toga svaki put kada vam neko uputi ružnu reč ili poželi da vas svesno povredi. I tada samo mirno produžite svojim putem. Jer njihovi darovi tada ostaju u njihovim rukama.