Nežni dodir dobrote

" Svi smo mi anđeli sa jednim krilom.
Leteti možemo samo ako zagrlimo jedan drugoga. "
                                      Lučano de Krešenco

...
Ne znam da li ste i vi poput mene još kao dete čuli priče o tome kako svaki čovek ima svog anđela čuvara, svog zaštitnika i dobrog duha koji bdi nad nama i čuva nas od svih mogućih neprijatnosti i opasnosti koje vrebaju u životu, ali znam da sam ja zaista verovala u tu predivnu ideju. Jer lepo je znati da smo uvek sigurni i zaštićeni u kom god obliku nam ta zaštita bila poslata.
Kada smo odrasli, većina nas je prestala da veruje u anđele kao u nešto vanzemaljsko i golim okom nevidljivo i postali smo svesni toga da su anđeli svuda oko nas. Obično nam dolaze u likovima sasvim nepoznatih ljudi, onih koje ćemo verovatno samo tog jednog trenutka u životu sresti i nikada više. Ali svaki od njih nosi poruku za nas i nijedan susret sa njima nije slučajan. U to sam se uverila jako davno, u situaciji kada je život mogao da mi bude ugrožen. Pojavile su se iznenada, neočekivano i nenadano, tri žene sa samo jednim ciljem. Njihova uloga bila je da me zaštite u tom trenutku,ne očekujući ništa zauzvrat i ne govoreći više od onoga što je tada trebalo. A ipak,bile su tu, u slučajno vreme na slučajnom mestu, baš u trenutku da jedan (ovaj) život otrgnu od večnosti.
Slične situacije događale su se mnogo puta od tada. Jedna sam od onih koja veruje u to da duša kao oblik energije nikada ne umire i ne biva uništena ali ovo su bile neke nove duše, živih i prisutnih ljudi, spremne da u tom trenutku učine baš sve kako bi pružile i dale dobrotu. Taj prekrasni i u današnje vreme,ne baš česti dar. 
Danas sam, sticajem okolnosti, opet bila darovana nenadanom i nesebičnom dobrotom. I nežno dodirnuta po licu od strane čoveka koji me ne poznaje niti će me ikada upoznati a koji je bio tamo, u pravo vreme na pravom mestu sa jedinom i iskrenom željom da pomogne. Mnogo više nego što mu to, opet slučajnošću, struka nalaže. Da li uopšte postoje slučajnosti?

Dobrotu treba davati drugima, obimno i ne štedeći jer koliko god dali uvek imate još i više. I istina je da, kada god se mi nađemo u ulozi nečijeg anđela, ta ista dobrota biva ubeležena negde i sa sigurnošću vraćena na izvor sa koga je potekla. Do nas samih, onda kada nam treba i od strane onog od kog ne očekujemo.
Jer ovaj život je anđeosko mesto za one koji još uvek veruju u postojanje dobrih i dragocenih ljudi.