Slučajnosti (ne)postoje

Koliko je onih koji u slučajnosti ne veruju, toliko je i nas koji joj pripisujemo božansku moć proviđenja i lagan a primetan dodir sudbine. Da li vam se nekada dogodilo da sretnete bas onog kog ste trebali i koji bi vam u tom trenutku preneo prekopotrebnu informaciju ili pružio ono što vašoj duši baš u tom trenutku nedostaje? Da li verujete da se ništa u ovom životu ne događa slučajno i da je svaka slučajnost unapred dogovoreni sastanak sa sudbinom, neizbežni "sudar" koji moramo da proživimo?
Ja čvrsto verujem. Svako nas iskustvo, bilo dobro ili loše, uči da živimo u skladu sa samim sobom i da rastemo u pravcu zrelosti, samoostvarenja i unutrašnjeg sklada, balansa na nivou čitavog našeg bića. Stoga,zatečeni slučajnim obrtom u našem životu ili neobičnim sledom događaja kada od života dobijamo ono što nismo tražili, često ne shvatamo da je svaki slučajan susret - dar toga dana ali istovremeno i pitanje nad kojim bismo trebali da se zamislimo. Zašto baš ta osoba,ta situacija i to osećanje u tom trenutku?
Iz slučajnosti se uči s obzirom da izvlači iz nas spontane emocije i misli za koje nismo mogli biti pripremljeni jer ih jednostavno - nismo očekivali.
Svaka lekcija koju čovek u životu prođe, čini ga za nijansu boljim od onog koji je juče bio. Pametnijim, sadržajnijim, promišljenijim. Stoga sve što život nosi,pa i te naizgled obične a nesvakidašnje trenutke, treba prihvatiti otvorenog uma i srca, sa spremnošću da se nešto novo sazna i nauči. O sebi,o svetu,o drugima. Jer u tome je čar slučajnosti.
Tih naizgled bezazlenih formula sa dobrim rešenjem.

Posvećenost kao mera životnog uspeha

Često smo bili u prilici da sa raznih strana čujemo ili pak pročitamo o značaju posvećenosti kao točku napretka koje sve naše ideje i želje dovodi na prag ostvarivog i mogućeg. Nijedan cilj nije moguće postići bez pravog i istinskog uranjanja u problem, bez disciplinovanog i voljnog zadiranja u samu srž naše želje. I to jednostavno pravilo može se primeniti na svaku oblast našeg života ili poslovanja - na veze, na karijeru, na zdravlje, na svaki napredak. Posvećenost je ona mala tajna uspešnih ljudi. Kada biste bilo koga od onih koje smatrate ostvarenim individuama, pitali šta je to što je doprinelo njihovom osećaju ispunjenja i zadovoljstva, dobili biste jedan isti odgovor iako formulisan na više različitih načina- onoliko koliko ste spremni da uložite sebe, toliko ćete i dobiti. Ni manje ni više. Često mislimo da dajemo svoj maksimum i bivamo povređeni kada željena reakcija okoline ili samog Univerzuma izostane. A zapravo, i onda kada mislimo da dajemo najviše - uvek može više. Jer naša percepcija sopstvenog ulaganja može ali i ne mora biti verodostojan pokazatelj iste.
Posvećenost je ona odlika koja odvaja prosečne od izvanrednih, relativno zadovoljne od onih koji blistaju svojim unutrašnjim svetlom. Svaki trud i svako ulaganje sigurno će vam se u životu vratiti. Možda ne u trenutku u kom to tako usplahireno očekujete, možda ne od strane istih ljudi ili u željenoj vrsti odnosa. Ali svaka se posvećenost sabira i pamti kako na nivou našeg energetskog, duhovnog bića, tako i na tabli onoga što bismo mogli nazvati karmom, dobrim zalogom za budućnost ili jednostavno - životnim bumerangom.

Koliko smo spremni da damo, toliko ćemo isto i dobiti. Ali ne zaboravite da se i svaka obrnuta reakcija računa - ako ne budemo posvećeni cilju, ne možemo ni očekivati dobre rezultate.
Budite istrajni, verujte, dajte uvek malo više sebe od očekivanog i posvetite se.
I uspeh sigurno neće izostati!

Heroji među nama

Biti hrabar i odvažan iziskuje volju,snagu i spremnost da se deluje. Svima nam je poznato da bez akcije nema ni reakcije, da bez odgovarajućeg poteza nema ni željene nagrade. A imati tu spremnost i odlučnost da se uprkos svemu ide dalje i napred ka željenom cilju, otvara vrata nebrojenih mogućnosti. I lansira nas baš tamo gde bismo i trebali biti - među zvezdama. Istinskim herojima današnjice.
Puno je heroja oko nas. To su naizgled, sasvim obični ljudi koji uvek mogu i daju više nego što se od njih očekuje. Ako se zagledamo dublje i prevaziđemo okvire spoljašnjosti, ocenićemo ih kao neustrašive borce na životnom polju ali i kao vizionare koji svojim delom čiste put za mnoge generacije koje će doći. Na njihovom primeru mnogi se nauče; mnogi se ugledaju na njih i bivaju inspirisani i podstaknuti da i sami zasluže etiketu heroja. Nekoga ko se ne predaje, nekoga ko uvek ide napred i ko služi kao primer drugima. Jer ima ljudskost, gaji saosećanje i poseduje talenat koji samo posebni ljudi nose. Dar plemenitosti.
Zahvaljujući modernoj komunikaciji i medijima, do nas su doprle priče i o mnogim herojima širom sveta čiji je životni put inspiracija i motivacija svima nama da se potrudimo i budemo bolji, ljudi nalik njima. Verujem da je svako od nas duboko u sebi heroj, svestan sopstvene snage i sa svim potrebnim potencijalima da svoj put izvede do kraja dostojno, verno sebi i iznad svega, humano i hrabro. Ne postoji prepreka koja je nerešiva,ma koliko teška bila.

Ljudi su već uveliko pokazali i na svom ličnom primeru dokazali da je bolest samo stanje uma i da promenom uverenja iz korena,nepokolebljivom borbom i čvrstim stavom možemo pobediti svako stanje koliko god teško bilo. Možemo se izboriti i moramo pokrenuti sve sopstvene resurse koji su nam dati. Možemo se suočiti i sa gubicima, možemo izneti i vlastiti hendikep kao svoju snagu a ne slabost. Samo umno potonuće može biti naša slabost. Pokleknuto telo uvek je sposobno za regeneraciju i samoobnovu. Sve dok ga štiti zdrav,jak i um spreman za borbu.
Um spreman na herojstvo.

Moć (ne)moći

U našem društvu, pretežno orijentisanom ka spoljašnjim merilima vrednosti, nemoć pojedinca da se izbori sa problemima na svom životnom putu oduvek je smatrana znakom slabosti i krhkog karaktera. Takvi ljudi neretko su bivali i jesu odbačeni, u očima mnogih drugih poniženi i ništavni. Pitanje je, da li je nemoć pojedinca poziv na prezir i osudu ili na pomoć i saosećanje i koliko ona govori o onima koji se u takvim trenucima od datog pojedinca - odmaknu?
Osetiti se nemoćan nije ni sramno ni poražavajuće ni konstantno stanje. Naprotiv,za one koji znaju da se svet nosi iznutra a ne spolja, ti trenuci mogu biti dobre polazne tačke za preispitivanje i regrupisanje sopstvenih snaga. Nije vam potrebna potvrda drugih da vredite jer ono što drugi misle o vama  odraz je onoga što misle o sebi. Ukoliko vam je potrebna podrška potražite je ali samo kao oslonac za promene koje ćete sami sprovesti,bez ičije pomoći.  
Drugi vam nisu potrebni na tom putu jer ste sami dovoljno jaki i sposobni da visoko podignute glave i sa životom u sopstvenim rukama, izađete iz svake bitke kao pobednici! 
Često smo u stanju da podcenimo vlastite sposobnosti i hrabrost, nesvesni koliko je život u nama ekspanzivna sila sa tendencijom da raste,da se širi i napreduje. I kada mislite da ne možete - možete mnogo više. Ostanite otvorenih očiju,pribranog uma i skoncentrisanih misli i rešenje će vam se ukazati. Oslonite se na sebe - u vama je ceo Univezum. Sva snaga,sva mudrost i sva moć koja vam treba.
Ne bojite se nemoći več je pretvorite u svoj lični izazov za rast.
Sve je moguće. Sve je rešivo!

Naša verovanja kao naše ogledalo

U svetu u kom je kompetitivnost izraženija više nego ikada, teško je ali ne i nemoguće verovati u dobro. Verovati u sebe i svoje sposobnosti ali podjednako verovati i u dobre namere drugih ljudi kojima smo okruženi. Možda ste često bili savetovani pa i sami pomislili da je u današnje vreme čovek čoveku vuk, da se sve postiže preko veze i slično međutim, ono u šta verujete - ono je što zapravo hranite.
Realnost je uvek onakva kakvom je mi vidimo. Ukoliko mislite o ljudima dobro,ukoliko pružate dobro i nastojite da pratite svoj put ne ugrožavajući bilo koga, rečima ili delima, tada gradite svoj lični hram lepe energije i pozitivnih osećaja. Ukoliko inspirišete i podstičete druge na dobro, u njima neće proklijati seme loših misli. Esencijalna potreba svih nas, kao duhovnih bića, jeste da budemo voljeni. Svakome je ljubav potrebna, imajte to uvek na umu.

Gradite svoja verovanja, ulažite u njih kao da su najsavršeniji odraz onoga što vi suštinski jeste. I tada će ona to i postati,željena senka vaših misli,osećanja i potreba. Verujte u mogućnosti,u šanse, u dobar kurs kojim vas sudbina vodi. A ljude koje na tom putu sretnete,blagonaklono pozdravite. Pomozite kad možete, osmehnite se sa jedinim ciljem da u drugome proizvedete dobro. Nije teško oglednuti se u istini i radosti.
Vi to možete. I zaslužujete.
Sve je u tome u šta zapravo verujete.
Izaberite sreću.

Energy flows where your attention goes

Ovu divnu rečenicu u moj život je unela jedna podjednako divna žena. U slobodnom prevodu ona bi glasila -  Energija teče u pravcu tvoje pažnje. Ono što nas zaokuplja, čemu pridajemo svoju pažnju, određuje i tok našeg energetskog bioritma - oduzima nam ili pak umnožava energiju koju nosimo u sebi.
U današnje vreme koje ja često nazivam digitalnim, naša pažnja neretko biva rasuta između brojnih elektičnih uređaja koji umesto da nas obogate, osiromašuju naš duh i zamaraju naše telo. Osećaj iscrpljenosti, bezvoljnosti i ravnodušnosti, sve su to posledice pogrešnog fokusa i pogrešnog izbora izvora na koji trošimo svoju energiju. A ništa nije tako podložno spoljnim uticajima kao naše bioenergetsko polje, samo naš način neverbalne, bezkontaktne interakcije sa drugima. Ko god se nađe u vašem energetskom polju, vašu energiju može ili poboljšati ili narušiti. Stoga je jako važno spomenuti da su drugi ljudi veliki, ako ne i najveći izvori pada ili porasta naše lične energije.
Pažnju treba svakodnevno ulagati u sve one situacije, u sve one aktivnosti i međuljudske kontakte koji od nas prave bolje,sadržajnije i srećnije ljude. Samo mi imamo apsolutno pravo i jedinu odgovornost da odlučimo kome ili čemu ćemo pokloniti svoju pažnju. Priroda je ono što mene uvek revitalizuje, moj izvor osećanja slobode i beskrajnog polja mogućnosti! Ali svaki čovek ponaosob najbolje zna šta njegovoj duši godi. I dok svi povremeno grešimo u odabiru svojih energetskih izvora verujući da je za nas dobro ono što nas zapravo crpi, čovek mora u sebi razviti sposobnost samoposmatranja i samorefleksije i tako uvideti kojim pogrešnim obrascima i kojim pogrešnim odnosima narušava svoje bioenergetsko polje.
Odluka je samo na vama. Priklonite se životu, ljubavi, sreći, svojim hobijima i inspiracijama, svemu onome što vam u ovim prolećnim danima mami osmeh na lice i unosi spokoj u dušu.
Ali iznad svega i uvek, morate biti najjači izvor svoje sopstvene pažnje.

Potezi sudbine

Ljudi često imaju običaj da kažu "Život piše romane" aludirajući na neverovatne i nama neshvatljive obrte sudbine. Na životna iznenađenja koja nas zatiču i nespremne i obradovane i začuđene. Pitamo se,kakav je to splet okolnosti doveo do toga da doživimo ili osetimo ono čemu se nikada ne bismo nadali? I da li je stvaran čitav lanac slučajnosti koji nas, kariku po kariku, dovodi do mesta gde treba da budemo,do ljudi koje treba da upoznamo,do naše prave sudbine? Verujem da slučajnosti ne postoje. Izbori u životu svakako su naši ali nevidljivi konci sudbine, iznad su svakog našeg poteza i koraka i nepogrešivo nas upućuju na put koji je za nas odabran. Svi dolazimo na ovaj svet sa karmičkim prtljagom, sa obavezom da ispunimo svoju svrhu i u tom cilju iskoristimo talente koji su nam dati. Ali ta naša svrha, umu je uvek sakrivena i nepoznata. Koliko god ljudi verovali da znaju kuda idu i koliko god mislili da sami osmišljavaju svoj život, sudbina je ta koja često iznenadi, zatekne, preduhitri pa i zapanji. I donese nam, nenadano i vrlo često, sreću koja je svo vreme čekala iza ćoška.
Tu sreću možda ste viđali svakoga dana. Možda vam nije privlačila pažnju niti vam je bila privlačna kao cilj koji treba slediti, kao san koji je na dohvat ruke.Možda je nikada ne biste svesno poželeli. Jer je niste prepoznali. A možda,možda ste tek slučajno naleteli na nju. Možda je niste očekivali, možda ste već imali svoju definiciju sreće. Ali sudbina nepogrešivo donosi još smisleniju budućnost od one koju smo sami isplanirali.
Donese nam neki novi i najlepši osmeh. Stisak ruke, pogled i reči koje mogu ali i ne moraju biti izgovorene. Donese nam i nove predele,nova poznanstva,zagrljaje i zdravice. Nekad i neke nove izazove, radne pobede i odličja koja nas inspirišu.
Ali iznad svega,donese nam ljubav. 
U obliku u kojem nam je potrebna, na način na koji je razumemo i u količini koja nas ispunjava.