Lepota bliskosti

Iako bliskost možemo izgraditi u svakoj vrsti kvalitetnog odnosa u životu, obično je vezujemo za onaj poseban odnos između dvoje ljudi - za partnersku, ljubavnu vezu. Mnogo ljudi ne zna kako se stvara a onda i održava bliskost. Mnogi smatraju da je u svom odnosu već imaju iako zapravo, možda neki drugi aspekt svoje veze nazivaju bliskošću. Nije lako niti jednostavno biti blizak sa drugim bićem, u onom najpotpunijem i najiskrenijem smislu te reči.
Istina je, nisu ni svi ljudi spremni na bliskost. Mislim da smo svi podjednako darovani tom sposobnošću, umećem da sa nekim ostvarimo jaku i vrlo duboku povezanost ali se bezmali broj ljudi odlučuje da tom istom izvoru u sebi - ne pristupi. Što zbog loših iskustava koja često ne umeju da prevaziđu što zbog svesne odluke da se u neki odnos ne ulaže maksimum. A svaka takva odluka za sobom povlači gubitak jer odustajanje od bliskosti odustajanje je od sebe. Ne od druge osobe kako možda deluje već od svojih sopstvenih kapaciteta za ljubav.

Divno je biti blizak sa nekim u meri u kojoj možemo reči da smo načisto sa samim sobom, sa svojim vrlinama kao i manama ali isto tako, da smo potpuno spremni da prihvatimo drugo biće bez osude, bez predrasuda, bez očekivanja o nekom idealu. Bliskost podrazumeva dopuštanje na nesavršenost. Nama samima i drugima. Jer biti blizak sa nekim znači jednu vrstu nadogradnje našeg bića. Prihvatajući autentičnost nekog drugog u celosti - i naša sama,neponovljiva duša može da se ispolji u svojoj jedinstvenosti. Sve je uvek u životu recipročno: voleći drugoga,volimo sebe; ceneći drugoga, cenimo sebe. Dopuštajući drugome bliskost, dopuštamo je i sebi.
Naravno, mnoge kvalitetne emocije grade se vremenom. I ništa ne uspeva preko noći. Međutim, odluka na ljubav i predanost drugom biću može se doneti nezavisno od vremena koje je prošlo ili će proći. Sve zavisi od čoveka i njegove spremnosti na popuštanje i prepuštanje radosnom životnom toku. Sve zavisi od poverenja u ljude i u ljubav.
I sve zavisi od toga da li ste nekada već osetili blagodeti istinske bliskosti.I njenu lekovitu moć.
Lepotu povezanosti.

Oštrice u korice. Umeće nošenja sa negativnim ljudima

Svi smo mi, manje ili više, bili ili smo i dalje okruženi ljudima koji emituju neki vid loše energije. Čini se da u ovom užurbanom svetu čovek zapravo i ne može pobeći od negativnosti koja nas zasipa sa raznih strana. Ljudi kao snažni nosioci energija, u stanju su da nam prenesu svoje loše vibracije često i sami zatečeni neznanjem kanalisanja iste. Međutim,kao što postoji i taj vid benignog prenosa negativnosti kojeg ljudi vrlo često nisu svesni, tako postoji i onaj namerni vid pražnjenja sopstvenih nesigurnosti koji ima za cilj da i u nama probudi loše. To je valjda to pogrešno uverenje da "ako podeliš muku,smanjiće se". Vrlo često neće već će po principu lančane reakcije - i osobu do nas iscrpeti i izmoriti.

Kada neko ima za cilj da vas destabilizuje kako bi popravio svoju energiju i svoj narušeni balans - to se smatra i verujem da će se i uvek smatrati, nekim vidom energetskog vampirstva. Ali pre svega, ljudi skloni ovakvom vidu ponašanja pokazuju svako odsustvo svesti i brige o drugima kao i poštovanja prema vama. Mogu im se pripisati i manipulativne sposobnosti kao i osećaj zavisti i ljubomore ali pre svega, u korenu svakog ovakvog problema obično leži jedna velika,potisnuta i neizlečena - tuga. Srećni ljudi nikada ne pobuđuju loše u drugima niti bi to ikada poželeli. Samo izrazito nesrećni i nezadovoljni ljudi u stanju su da i druge probaju da zaraze svojim emocijama kako se ne bi osećali usamljeni u svom svetu. Ali ne nasedajte. Nema opravdanja za takvo ponašanje jer smo svi podjednako dužni da svakoga dana uporno i sa voljom, radimo na sebi i izgradnji svoga karaktera. Da se trudimo da postanemo što bolji ljudi, da što više drugima dajemo a manje očekujemo zauzvrat i da iz sebe samog, izvučemo one najdragocenije ljudske osobine.
Tako se gradi čovečanstvo. Svet boljih i srećnijih ljudi.
Kada vas neko dočeka sa oštricom, prihvatite je i mirno spustite u svoje korice. U onaj razumevajući ali nepopustljivi deo svoje duše. Tamo nikome ne može naškoditi a osoba koja vam je darovala oštricu - i sama će osetiti uzaludnost svog postupka. Nema mesta prekoru, nema mesta ljutnji. Jednostavno, dopustite da to prođe mimo vas. Negativnost nas često može zaraziti ako joj to dozvolimo i ako u datom trenutku nismo svesni njenog uticaja na našu energiju. Stoga uvek i kontinuirano, koncentrisano posmatrajte sebe i budite svesni svakog svog osećaja i svake svoje misli.

I postojano zadržite pravi kurs.
Ka svetlu!

Svi su se bogovi izgubili na putu. Božansko u nama

Jedan predivan mislilac i izuzetan pisac, Tomas Wolf, rekao je: "Svi su se bogovi izgubili na putu." I od trenutka kada sam pročitala te reči, ovaj citat postao je jedna od mojih ideja vodilja i jedan od životnih motoa koji me motiviše i pruža mi nadu u situacijama kada život ne izgleda kao prijateljsko i pristupačno mesto.
Svi smo mi, spomenuti bogovi. U svakome od nas postoji središte snage, životne bujice i energije koje često može biti načeto pod dejstvom spoljašnjih uticaja, svega onoga što ne možemo da kontrolišemo a što može uzdrmati našu snagu i veru, naš najdublji pogled na svet. Svi smo se bar jednom izgubili na svom putu. Nekada nas bol zatekne u vidu izgubljenog posla, nenadanog raskida, neizbežnog životnog podsećanja na prolaznost života ili pak u vidu onog što smatramo najvažnijim a može nam biti oduzeto - našeg zdravlja. Međutim, iskustvo nas uči da sve teške životne situacije možemo, moramo i trebamo prevazići. Sve je moguće sve dok verujemo i uvek može biti bolje. Jer mi jesmo bogovi samim tim što božanska iskra postoji u nama i samim tim što smo jedinstvena bića, autentičnog i posebnog sklopa telesne i duhovne snage.

Koliko god puta pali, koliko god se puta okliznuli i snažno dotakli tlo, moramo ustati i nastaviti dalje. Poput dece koja posle svakog pada nastavljaju bez sećanja na protekle neuspehe. Istina je, nemamo više tu dečiju bezazlenost ali zato imamo mnogo više od njih - svest da jesmo i idemo pravim putem. Baš onim koji je izabran za nas kako bismo ispunili svrhu svog života i svojim postojanjem osvetlili nečiji tuđi put. Osmehom, stiskom ruke, zagrljajem, poljupcem, lepim rečima ili samo jednim iskrenim pogledom. Svakoga dana mi nudimo te darove drugima i srazmerno količini koju smo spremni da pružimo - Univerzum nam tu energiju vraća u vidu karmičkih zasluga.
Baš zbog toga što nosimo tu božansku česticu u sebi i samim tim što smo bića sa pregršt lepih i dragocenih kvaliteta i osobina, moramo biti svesni da su povremena lutanja na ovom životnom putu neizostavni deo onoga što čini i što će činiti naše ljudsko iskustvo i našu spoznaju sebe i drugih.
Do same srži ljudskosti.
Jer jedino takvo razumevanje sebe i drugih je ono što nas čini onima koji jesmo.
Bićima vrednim da vole i budu voljena.

Slučajnosti (ne)postoje

Koliko je onih koji u slučajnosti ne veruju, toliko je i nas koji joj pripisujemo božansku moć proviđenja i lagan a primetan dodir sudbine. Da li vam se nekada dogodilo da sretnete bas onog kog ste trebali i koji bi vam u tom trenutku preneo prekopotrebnu informaciju ili pružio ono što vašoj duši baš u tom trenutku nedostaje? Da li verujete da se ništa u ovom životu ne događa slučajno i da je svaka slučajnost unapred dogovoreni sastanak sa sudbinom, neizbežni "sudar" koji moramo da proživimo?
Ja čvrsto verujem. Svako nas iskustvo, bilo dobro ili loše, uči da živimo u skladu sa samim sobom i da rastemo u pravcu zrelosti, samoostvarenja i unutrašnjeg sklada, balansa na nivou čitavog našeg bića. Stoga,zatečeni slučajnim obrtom u našem životu ili neobičnim sledom događaja kada od života dobijamo ono što nismo tražili, često ne shvatamo da je svaki slučajan susret - dar toga dana ali istovremeno i pitanje nad kojim bismo trebali da se zamislimo. Zašto baš ta osoba,ta situacija i to osećanje u tom trenutku?
Iz slučajnosti se uči s obzirom da izvlači iz nas spontane emocije i misli za koje nismo mogli biti pripremljeni jer ih jednostavno - nismo očekivali.
Svaka lekcija koju čovek u životu prođe, čini ga za nijansu boljim od onog koji je juče bio. Pametnijim, sadržajnijim, promišljenijim. Stoga sve što život nosi,pa i te naizgled obične a nesvakidašnje trenutke, treba prihvatiti otvorenog uma i srca, sa spremnošću da se nešto novo sazna i nauči. O sebi,o svetu,o drugima. Jer u tome je čar slučajnosti.
Tih naizgled bezazlenih formula sa dobrim rešenjem.

Posvećenost kao mera životnog uspeha

Često smo bili u prilici da sa raznih strana čujemo ili pak pročitamo o značaju posvećenosti kao točku napretka koje sve naše ideje i želje dovodi na prag ostvarivog i mogućeg. Nijedan cilj nije moguće postići bez pravog i istinskog uranjanja u problem, bez disciplinovanog i voljnog zadiranja u samu srž naše želje. I to jednostavno pravilo može se primeniti na svaku oblast našeg života ili poslovanja - na veze, na karijeru, na zdravlje, na svaki napredak. Posvećenost je ona mala tajna uspešnih ljudi. Kada biste bilo koga od onih koje smatrate ostvarenim individuama, pitali šta je to što je doprinelo njihovom osećaju ispunjenja i zadovoljstva, dobili biste jedan isti odgovor iako formulisan na više različitih načina- onoliko koliko ste spremni da uložite sebe, toliko ćete i dobiti. Ni manje ni više. Često mislimo da dajemo svoj maksimum i bivamo povređeni kada željena reakcija okoline ili samog Univerzuma izostane. A zapravo, i onda kada mislimo da dajemo najviše - uvek može više. Jer naša percepcija sopstvenog ulaganja može ali i ne mora biti verodostojan pokazatelj iste.
Posvećenost je ona odlika koja odvaja prosečne od izvanrednih, relativno zadovoljne od onih koji blistaju svojim unutrašnjim svetlom. Svaki trud i svako ulaganje sigurno će vam se u životu vratiti. Možda ne u trenutku u kom to tako usplahireno očekujete, možda ne od strane istih ljudi ili u željenoj vrsti odnosa. Ali svaka se posvećenost sabira i pamti kako na nivou našeg energetskog, duhovnog bića, tako i na tabli onoga što bismo mogli nazvati karmom, dobrim zalogom za budućnost ili jednostavno - životnim bumerangom.

Koliko smo spremni da damo, toliko ćemo isto i dobiti. Ali ne zaboravite da se i svaka obrnuta reakcija računa - ako ne budemo posvećeni cilju, ne možemo ni očekivati dobre rezultate.
Budite istrajni, verujte, dajte uvek malo više sebe od očekivanog i posvetite se.
I uspeh sigurno neće izostati!

Heroji među nama

Biti hrabar i odvažan iziskuje volju,snagu i spremnost da se deluje. Svima nam je poznato da bez akcije nema ni reakcije, da bez odgovarajućeg poteza nema ni željene nagrade. A imati tu spremnost i odlučnost da se uprkos svemu ide dalje i napred ka željenom cilju, otvara vrata nebrojenih mogućnosti. I lansira nas baš tamo gde bismo i trebali biti - među zvezdama. Istinskim herojima današnjice.
Puno je heroja oko nas. To su naizgled, sasvim obični ljudi koji uvek mogu i daju više nego što se od njih očekuje. Ako se zagledamo dublje i prevaziđemo okvire spoljašnjosti, ocenićemo ih kao neustrašive borce na životnom polju ali i kao vizionare koji svojim delom čiste put za mnoge generacije koje će doći. Na njihovom primeru mnogi se nauče; mnogi se ugledaju na njih i bivaju inspirisani i podstaknuti da i sami zasluže etiketu heroja. Nekoga ko se ne predaje, nekoga ko uvek ide napred i ko služi kao primer drugima. Jer ima ljudskost, gaji saosećanje i poseduje talenat koji samo posebni ljudi nose. Dar plemenitosti.
Zahvaljujući modernoj komunikaciji i medijima, do nas su doprle priče i o mnogim herojima širom sveta čiji je životni put inspiracija i motivacija svima nama da se potrudimo i budemo bolji, ljudi nalik njima. Verujem da je svako od nas duboko u sebi heroj, svestan sopstvene snage i sa svim potrebnim potencijalima da svoj put izvede do kraja dostojno, verno sebi i iznad svega, humano i hrabro. Ne postoji prepreka koja je nerešiva,ma koliko teška bila.

Ljudi su već uveliko pokazali i na svom ličnom primeru dokazali da je bolest samo stanje uma i da promenom uverenja iz korena,nepokolebljivom borbom i čvrstim stavom možemo pobediti svako stanje koliko god teško bilo. Možemo se izboriti i moramo pokrenuti sve sopstvene resurse koji su nam dati. Možemo se suočiti i sa gubicima, možemo izneti i vlastiti hendikep kao svoju snagu a ne slabost. Samo umno potonuće može biti naša slabost. Pokleknuto telo uvek je sposobno za regeneraciju i samoobnovu. Sve dok ga štiti zdrav,jak i um spreman za borbu.
Um spreman na herojstvo.

Moć (ne)moći

U našem društvu, pretežno orijentisanom ka spoljašnjim merilima vrednosti, nemoć pojedinca da se izbori sa problemima na svom životnom putu oduvek je smatrana znakom slabosti i krhkog karaktera. Takvi ljudi neretko su bivali i jesu odbačeni, u očima mnogih drugih poniženi i ništavni. Pitanje je, da li je nemoć pojedinca poziv na prezir i osudu ili na pomoć i saosećanje i koliko ona govori o onima koji se u takvim trenucima od datog pojedinca - odmaknu?
Osetiti se nemoćan nije ni sramno ni poražavajuće ni konstantno stanje. Naprotiv,za one koji znaju da se svet nosi iznutra a ne spolja, ti trenuci mogu biti dobre polazne tačke za preispitivanje i regrupisanje sopstvenih snaga. Nije vam potrebna potvrda drugih da vredite jer ono što drugi misle o vama  odraz je onoga što misle o sebi. Ukoliko vam je potrebna podrška potražite je ali samo kao oslonac za promene koje ćete sami sprovesti,bez ičije pomoći.  
Drugi vam nisu potrebni na tom putu jer ste sami dovoljno jaki i sposobni da visoko podignute glave i sa životom u sopstvenim rukama, izađete iz svake bitke kao pobednici! 
Često smo u stanju da podcenimo vlastite sposobnosti i hrabrost, nesvesni koliko je život u nama ekspanzivna sila sa tendencijom da raste,da se širi i napreduje. I kada mislite da ne možete - možete mnogo više. Ostanite otvorenih očiju,pribranog uma i skoncentrisanih misli i rešenje će vam se ukazati. Oslonite se na sebe - u vama je ceo Univezum. Sva snaga,sva mudrost i sva moć koja vam treba.
Ne bojite se nemoći več je pretvorite u svoj lični izazov za rast.
Sve je moguće. Sve je rešivo!