Jedna kratka o životu i poverenju

Nekada je teško imati poverenje. U sebe, u život a posebno u ljude. Iako prilazimo otvoreno, nasmejani i željni da upoznamo drugo biće, neki strah uvlači nam se u vene. Pitamo se, premišljamo se, štitimo se. Često. I prečesto. Nekada sa pravom a nekada zbunjeni, ne snađeni u ovom životu koji i te kako zna da zaboli.
Jedna sam od ljudi koja ipak i uprkos svemu, veruje u druge. Koja istinski voli ljude i pruža im šanse. Verujem u dobrotu i u ono nešto čisto u dušama drugih ljudi. Zaista, probajte da pogledate osobu preko puta sebe duboko u oči i zasigurno ćete videti nešto lepo i posebno tamo. Okrajak duše. Ali ti okrajci često nose i neku bol, prećutnu. Nikada mi ne promiče. Možda iz razloga što celog života čitam ljude, osećam ih, svaku promenu emocija, energije, misli. Znam i onda kada oni ne znaju. Ali čim spazim tu preležanu tugu, poželim da je snažno zagrlim smeštenu tamo u zapećku, iza širokog osmeha i usta punih reči. I zagrlim je, nekada osmehom prepoznavanja a nekada samo pogledom koji poručuje Niste sami.
Nisu svi vredni ljubavi ali su svi vredni pokušaja. Jer samo zajedno možemo ulepšati živote jedni drugima. Izlečiti se međusobno, podržati se međusobno. 
Pružiti ruku onda kada najviše treba.
U ovom lepom danu pred nama, budimo nečije rame podrške. Nekada je i osmeh dovoljan da rašire krila i vrate se tamo gde pripadaju.
Sreći, radosti i životu punom ljubavi.
...
 Posvećeno svim dragim prolaznicima mojih dana u čijim sam očima videla i lepotu i tugu. Niste sami.

Ona koja jesam. Kad duša zapleše!

... Bio je jedan sasvim običan dan. Nedelja u nizu, prožeta mrazom i tek po kojim prolaznikom. Volim da hodam po hladnoći i upijam ljude i ulice. Da udišem svežinu i slušam hod sopstvenih koraka. Međutim, ponekad kao tada, na momente upadam u neko meditativno stanje svesti, reklo bi se mehaničko. I verujem da kao i većina ljudi, u tim istim trenucima na kratko izgubim vezu sa realnošću oko sebe. A onda se desio taj trenutak.
Zvuci dobro poznate pesme, taktovi koji u telu bude želju da zaigram na ulici. Glas od koga podilaze žmarci i onaj tako dobar osećaj. Čudesna radost života! Sreća što sam tu gde jesam, što ulicom odzvanja glas Tonija Cetinskog jer ja obožavam energiju koju njegove pesme nose. I odjednom, vraća mi se svest o sitnicama koje me okružuju. O mirisu čokolade iz Roggenart pekare koju uvek osetim kad prođem Kalenićem. O ljupkošću sa kojom jedan golub kljuca mrvice kifle. O jednostavnoj i geometrijski preciznoj lepoti ledenica, surovoj ali i prekrasnoj. O statui lepotice koja čita u parku. O tišini snega i otiscima nožica pasa u snegu. O lakoći, lepoti i jednostavnosti života.

Pitanje jeste: šta vas čini onima koji jeste? Šta vas pokreće, šta u vama budi tu sreću što ste baš oni koji jeste, sa svim svojim neobičnim idejama, željama, hobijima, potrebama? Šta vas čini ponosnima na vlastitu osobnost?
Ja izrazito volim da pišem i stvaram. Da negujem ljude i svoje odnose, da ih volim i da im dajem najlepše od sebe. Nekada to i ne zasluže ali nema veze, dam im ljubav tako i da ne znaju. Obožavam pingvine i sanjam o tome da zagrlim jednog. Mogu da provedem sate zagledana u isti predeo ili istu tačku, shvatajući njegovu suštinu i konstruišući u svojoj glavi materiju iz koje je potekao. Jer volim da gledam svet iz perspektive atoma, orbita, niti, strukture.
Nekome bi možda sve ovo zvučalo suludo, nekome dosadno, nekome preterano. I to je u redu. Jer mi smo u redu šta god i ko god mislio o tome na način na koji želi. Vreme me je naučilo da kratkovidim ljudima ni srca ne pomažu. Ko nema osećaja za vas, i nije za vas. Otpustite te ljude i poželite im zbogom i srećno.
Stoga, negovati sebe često zvuči kao projekat kojeg se mnogi stide. I o tome se ne govori a još manje radi na tome. Budite izuzetak. Negujte svoje posebnosti. Te sitne ili krupne, ludosti i prohteve svog bića!

I dalje me raduje kada na poklon dobijem teglu kiselih krastavčića. Nije skupo ali je meni dragoceno. Jer je jedna od mojih sitnih ludosti koje me čine onom koja jesam. Bićem punim duše!
U ovoj Novoj godini, dozvolite sebi da budete to što jeste i da prigrlite sve prednosti koje će vam taj stav u vremenu pred nama doneti. A ako na ulici začujete svoju pesmu, ne ustežite se i zaigrajte! Živite život kao da da sutra ne postoji.
I negujte se.
Ne krišom, već snažno i odvažno. :)

Snaga u nama. Odvaži se, pokaži se!

.. Početak ove godine obeležila sam samo jednom rečju. Snaga. I onda kada sve teče glatko i onda kada stvari i ne idu baš na našu ruku. Tada posebno, bitno je da zapamtimo jednu jednostavnu krilaticu - odvaži se, pokaži se!
Jedan od ciljeva koje sebi zadajem svake nove godine je da budem bar za nijansu snažnija osoba od one kakva sam bila u prethodnoj godini. I ono što je istina jeste da često nismo ni svesni koliko u sebi nosimo hrabrosti, odlučnosti, snage i jačine dok to iz nas ne izvuku neki nemili događaji. Dok nam ne preostane drugi izbor do da se sa situacijama u životu uhvatimo u koštac. I baš tada, izranja iz nas ta žestina koja nosi sve pred sobom u onom najpozitivnijem smislu; snaga koja inspiriše i prožima sve na šta naiđe našom najčistijom verzijom sebe. Jer kada smo povređeni, tada smo i ogoljeni. Ali i nikad više svoji!
Život sa sobom neminovno nosi povrede ali i predivna iskustva kojima se treba radovati i željno ih iščekivati. Izgradnjom sebe kao bića koje se ničeg ne plaši, ni od čega ne zazire i nad kojim baš niko nema kontrolu, sebi otvaramo vrata ka životu kakvog mi želimo i kojim upravljamo apsolutno i jedino mi. Stoga je dragoceno ali i neophodno osvestiti svoju moć i činjenicu da smo toliko snažni i jaki da možemo i trebamo preživeti šta god da nas zadesi. Naša snaga je u našim rukama, naši kapaciteti su nemerljivi! Mi smo jedina mera koja može da izmeri našu sopstvenu snagu, jedina koja može da kaže koliko smo snažni, jaki i nepokolebljivi!
I zato pomerajmo ove godine granice svoje hrabrosti sve više i više. Kada mi neko kaže da oseća da nema više snage da se bori, postanem svesna toga koliko ta osoba potcenjuje svoje sposobnosti. Religija nas uči da je svaka prepreka, pa i ona najveća u vidu bolesti ili tragičnih gubitaka, data osobi zarad rasta i napretka duha. Verovali u to ili ne, činjenica je da problemi u životu izvlače iz nas kapacitete za borbu kakve nismo ni slutili da imamo. Ili možda jesmo ali smo, uljuljkani u lakoću života, odlučili da nema potrebe da ih razvijamo ili upotrebimo. Ima potrebe, uvek. Jer ako ja nemam problem, neko drugi ga ima. Ako neko drugi nije snažan ili nije svestan svoje snage, moja snaga može mu biti oslonac i inspiracija za dalje, vetar u leđa kada problemi pritisnu.
I stoga neka poruka za kraj ove priče bude - učinite ovu godinu godinom Snage. Budite tu za druge i pokažite se i odvažite da budete hrabri i jaki, zarad sebe i njih.
Budite nečije Svetlo u Tami. 
Budite snažna Ruka podrške!

Slatko iščekivanje. Dobro došli trenuci praznovanja!

... Još samo dva dana deli nas od ulaska u novu godinu. Od novih 365 dana sreće koji kao na nekom papiru, čekaju da ih ispišemo rečenicama punim zanimljivih i uzbudljivih misli! Pa zašto onda ne bismo već sada krenuli da osmišljavamo te divne dane koji nam dolaze? :)
Oduvek sam ljubitelj check lista. Pravim ih pred svaku Novu godinu jer volim da pratim svoja postignuća kroz mesece koji dolaze ali i da se inspirišem, uvek iznova, ispisanim idejama i snovima. Da im dozvolim da me pokreću u pozitivnom pravcu i da me uvek podsete da ustanem i da se aktiviram oko svojih ciljeva. A ima ih puno za narednu godinu! Međutim, već sad pred praznike koji nam dolaze, odlučila sam da pokrenem lanac pozitivnih promena. Verujem da dobro rađa dobro i da smo uvek u prilici da nešto lepo nekome damo ili učinimo jer uvek imamo dovoljno. I uvek smo u stanju izobilja čak i onda kada nam se čini da nas neki životni događaji potroše i iscede. Čak i onda, samo jedan tuđi osmeh u stanju je da izazove plimu emocija u nama. :) I zato, evo moje check liste za pred Novu godinu:

* Budite nečiji Deda Mraz. 
Ne košta ništa a znači puno. Prelep je osećaj nekoga obradovati, neočekivano i iznenada i uhvatiti taj momenat nečije radosti zbog iznenađenja koje ste mu priredili. Pa čak i ako propustite taj nečiji srećan tren, osetićete duboko u sebi da se neko tamo negde raduje zbog vaše pažnje i topline.
* Usvojite novog ljubimca i pružite mu topao dom.
Zašto čekati Novu godinu kad možete u nju ući sa novim, divnim bićem koje će vam ulepšati sve nove početke koji dolaze? Ali i vi njemu jer će vas povezati divna veza privrženosti, nežnosti i ljubavi. Sa radošću iščekujem ovih dana jedno novo i čudesno stvorenje koje će obojiti moje dane najlepšim bojama i dati mom životu još jedan novi razlog za osmeh.
* Povežite se sa svojim komšijama
Živimo u otuđenom i hladnom svetu a praznici bar nakratko, vraćaju čaroliju u naše živote. Bude strpljenje, toleranciju i simpatiju. Pa zašto onda ne bismo to iskoristili i ponudili komšijama šolju tople kafe, stisak ruke i malo razgovora u toplini svog doma? Nikome ne bi škodilo a najgore što bismo mogli da iskusimo je da nas odbiju. I čak i da bude tako, pokušali ste nešto lepo i pozitivno.
* Upoznajte bar jednog stranca koji praznike provodi u vašem gradu
Mislim da nema ničeg lepšeg i inspirativnijeg od toga da neko van naše zemlje odluči da baš u njoj dočeka dolazak Nove godine. To budi poverenje i nadu da smo ipak prisutni u svesti drugih ljudi kao gostoljubivi, zanimljivi i oni koji imaju šta da ponude. Iako se u ovoj godini Beograd našao na listi top 10 evropskih jeftinih vikend destinacija, ohrabruje činjenica da je sve više turista i u drugim gradovima naše zemlje. Stoga iskoristite priliku kada vas neko zaustavi na ulici i upita za pravac i pokušajte da saznate nešto o tim ljudima koji su došli izdaleka kako bi nas upoznali i proveli praznike baš među nama. Iznenadili biste se koliko smo svi slični i povezani i koliko nas, osim materijalnih, sve druge prilike spajaju i povezuju.
* I za kraj ono najbitnije - uvek budite nečije svetlo. Jer nikada ne znate ko se ugleda na vas, ko u vama pronalazi snagu da istraje, ko vas iskreno voli i čeka svoj trenutak da vam to i saopšti.
Volite ljude i dozvolite im da i oni vole vas. Nema veze koliko ste puta bili povređivani. Zaboravite. Ustanite. Otresite prašinu i nastavite dalje. Ovih dana pročitala sam jednu divnu misao koja kaže:" Volite sto prvi put kao da je prvi". I u tome je sva suština, izvući najbolje iz pređašnjih iskustava i dati sebi priliku da sledećeg puta bude mnogo bolje.
Dugujete to sebi i dugujete to novoj godini koja je na pragu.
Zaljubite se u sebe, u život i u nekog vrednog vas.
Volite!

Beg od zime. Pozdrav sa Kariba, kraj priče o St Martinu (III)

...
Dragi čitaoci, ovim postom završavam priču o rajskom St Martinu. Neka ovo bude poslednji deo naše putopisne avanture za pred praznike. Svima kojima budu trebale dodatne informacije koje ovde nisu spomenute, otvoren je moj inbox za sva pitanja i nedoumice.


... Smeštaj ...

Kada tražite najekonomičniju varijantu za putovanje na St Martin, Trip Advisor se nameće kao pametan izbor. Tako smo i mi, zahvaljujući preporukama drugih turista, došli do Anse Marigota, rezidencijalnog naselja desetak minuta udaljenog od grada Marigot. U pitanju je kompleks velelepnih kućica, stanova i duplexa od kojih se neke izdaju a neke imaju stalne stanare. Gosti su mahom francuzi i mislim da smo bili jedini ne francuski turisti u tom trenutku tamo. Dakle,10-tak belih vila nalazi se okruženo parkingom i ograđeno kapijom sa šifrom i video nadzorom tako da se osećate zaista sigurno i spokojno. U središtu kompleksa, između svih kuća, nalaze se dva bazena za korisnike stanova i duplexa.
U kući do naše, upoznali smo komšije poljake koji su nas jako lepo prihvatili i dali nam korisne informacije vezane za ostrvo. Takođe su nam nudili i svoj motor ili automobil na korišćenje ali zbog zakona i mogućih nezgoda, treba izbegavati takvu vrstu usluga. Na St Martinu zaista možete sresti ljude sa raznih strana sveta i shvatiti da je sve njih na ovo ostrvo privuklo baš isto - potreba da bar na neko vreme pobegnu od briga i stresa i sebi ponude lepšu viziju života u bliskoj budućnosti. Ko bi im zamerio? :)
Više puta, što u samom Anse Marigotu što u šetnji kroz gradove, zaustavljali su me ljudi u prolazu ili otvarajući prozore svojih automobila, samo da bi me pitali da li sam iz Pariza i da kažu da ih je raznežio francuski natpis na mojoj majici. Ta neposrednost i opuštenost su ono što me je zaista inspirisalo kod ovih ljudi i zbog čega im se divim. Oni primećuju sitnice i u njima pronalaze razlog za radost.

... Karipska tombola ... 

Kao i mnogi drugi turisti, bili smo navučeni na neku vrstu prevare kakva se širi svim karipskim ostrvima uključujući i St Martin. Naime, česta je pojava da vas zaustave mladi ljudi i objasne vam da su predstavnici nekog hotela iz Philipsburga i da taj hotel organizuje nagradnu igru u kojoj možete dobiti putovanje na St Bart, smeštaj kod njih ili neku tehničku robu i da je samo potrebno da izgrebete srećku koju će vam dati. Naravno, skoro svi su pobednici a poenta jeste da trebate otići u spomenuti hotel po svoju nagradu i tako doneti profit onome ko vas je "vrbovao". Ova neslana šala mamac je za turiste kako bi predstavnici hotela pokušali da ih ubede da baš kod njih potroše svoj novac ili bukiraju naredno letovanje uz navodno primamljive popuste pa učinite sebi uslugu i izbegnite ovakve prevarante ako ih sretnete negde u šetnji kroz grad. A ako ih i promašite, oni će vas sigurno naći, uz širok osmeh i srećke u ruci. :)

... Baie Rouge ... 

Ova plaža bila je moja omiljena za vreme boravka na ostrvu. Tiha, ne nametljiva, čista i sa osećajem pune privatnosti. Do nje ćete doći nakon desetak minuta pešačenja glavnim putem koji nije baš najbezbedniji zbog vozila i iguana koje izleću na put ali druge opcije nemate jer kombi prevoz iz grada, saobraća samo do Anse Marigota. Pre ove plaže nalazi se još jedna vredna posete ali njeno korišćenje podrazumeva najam ležaljki i suncobrana i za razliku od Baie Rouge, sama plaža je uža, sa nekoliko barova i restoranom načičkanim tik uz njenu obalu.
Plaža Baie Rouge je za razliku od nekih drugih plaža na ostrvu poput Orient Bay-a i Simpson Bay-a, po meni nepravedno potcenjena i mnogo manje posećena.
Naime, ovo je za razliku od spomenutih, plaža koja na obali ima kamenje pa verovatno zbog toga kod turista nije najcenjenija. Međutim, ulaz u vodu je postepen i odgovara kako plivačima tako i neplivačima. Na plaži se nalazi samo jedan bar i muzika je tiha i skoro neprimetna pa ništa ne ometa vaše uživanje u suncu, moru i mirisu vode.
Ono što je karakteristično za ovu plažu je da na njoj nema palmi kokosa pa ni potencijalnog hlada pa zato zaklon od vrućine možete potražiti samo pod suncobranima obližnjeg bara ili u dubinama karipskog mora. Na plaži su nam društvo pravili ljubimci iz spomenutog kafića, dva divna psa, umiljata i pristupačna kao i većina karipskih stanovnika. :)

... Simpson Bay ...

Ova divna plaža jedna je od najvetrovitijih na kojoj sam bila. Darovana belim peskom sa terenima za odbojku, predivnom azurnom bojom vode i postepenim ulazom u more, idealan je izbor ukoliko poželite nešto između Orient Bay-a i Baie Rouge, između statičnog i dinamičnog. Na ovoj plaži takođe nema zaklona od sunca ali se ovde kao i na svim plažama nalaze kafići i restorani na čijim ležaljkama i pod čijim suncobranima možete potražiti spas od vrućine.
Inače, za mene sasvim suprotno očekivanom, karipske temperature su mnogo podnošljivije od temperatura koje ćete sresti u nekim suvljim krajevima sveta. Ovde vlada velika vlaga zbog vode i mnogi delovi ostrva su jako vetroviti pa to pravi idealan balans sa jačinom sunčeve svetlosti.

... Orient Bay ...

I na kraju stižemo do, uz Maho, sigurno najpopularnije plaže na ostrvu! Orient Bay je sišao sa slika razglednica, ukrašen palmama kokosa, šarenim iguanama, sportovima na vodi i turistima iz čitavog sveta. Uz brojne kafiće i restorane, nestvarnu boju vode i morsku travu koja će vam milovati stopala poput najfinijeg tepiha onog trenutka kada zagazite u karipsko more, ova plaža zasigurno zadovoljava potrebe i najzahtevnijih turista.
Na ulazu u naselje pred Orient Bay-om nalazi se rampa i portirnica sa policijskom kontrolom vozila a pred samom plažom, brojne poslastičarnice, kafići i butici. Na plaži smo prisustvovali i nesvakidašnjem prizoru, naime, žandarmerija je uz nošenje automatskih pušaka, projurila kraj nas tražeći nekoga ko je remetio odmor i zabavu na ovoj plaži. O kakvoj vrsti prestupa je bilo nismo saznali jer se ovde neverovatno vodi računa o udobnosti, sigurnosti i komoditetu turista, sve je podređeno njihovom uživanju i opuštenosti i niko vas ne bi uznemirio saznanjem da se odmah pored vas, dešava nešto što zahteva filmsku akciju policije. Štaviše, da ih nismo videli, verovatno ne bismo ni saznali da je na plaži bilo potrebe za policijom.
Sedeći u hladu na drvenoj klupi, upoznala sam još jednu zanimljivu žiteljku St Martina koja je odlučila da rodni Montreal još pre dvadeset godina, zameni seocetom na holandskoj strani ovog karipskog ostrva. Rekla mi je da ju je na St Martin privukla klima, gostoljubivost ljudi i odsustvo stresa, jer ljudi su ovde srećniji i bezbrižniji nego u njenoj rodnoj zemlji. I zaista, ta priča sa njom zaokružila je moj doživljaj vremena provedenog na St Martinu. Ležernost sa kojom je iz ranca izvadila sastojke i napravila sendvič, pitajući da li može da mi pravi društvo dok nešto ne prezalogaji, u isto vreme me je i zbunila i oduševila. Uz ljude na St Martinu osećate se kao kod svoje kuće, dobrodošlo i jednostavno. :)

... Arhitektura Marigota ...

Fasade zgrada neumorno su me oduševljavale tokom boravka na ostrvu. Delom, arhitektura me je podsetila na Kubu, ta oronulost i izgled kao nagrižen vremenom i prolaznošću. Pažnju mi je privlačio i kitnjasti stil kojim ukrašavaju svoje kuće i veseo izbor boja koji svedoči o tome da ste na tropskom ostrvu. Takođe, širom grada mogu se videti murali posvećeni crnoj ostrvskoj zajednici i poljoprivredi, zanatstvu i ribolovu, danas možda samo uspomeni na nekadašnje glavne delatnosti stanovnika ovog ostrva. Glavni izvod prihoda danas je turizam ali mi se dopada što, bez obzira na to, ne stičem utisak da je sve podređeno turistima.
Ovi ljudi i dalje neguju ono nešto svoje što neće prodati ili izgubiti zarad nekoliko evra više. I zbog toga ih treba ceniti kao autentične, divne ostrvljane sa kreolskim korenima.

... Omiljeno sa ostrva ...

Za kraj ovog putopisa, upoznajem vas sa najzanimljivijim utiscima, ljudima i lokalima koje sam upoznala na ovom ostrvu.

* Chay's - najbolja brza azijska hrana koju sam ikada probala. Lokal se nalazi na ulasku u Marigot, odmah posle Sandy Grounda i moja je topla preporuka svim putnicima koji nameravaju da posete St Martin. Cene su sasvim pristupačne a hrana izvanredna. Vlasnik restorančića će vas dočekati uz jedan duboki thai naklon i na isti način vas pozdraviti na odlasku. Jednostavno, ovo mesto je uvek puno što i ne čudi imajući u vidu da je ovde sve doživljaj, od usluge, preko hrane do pažljivo dekorisanih stolova i lokalnih posetioca, crnkinja sa umetcima duge kose neobičnih boja i još većih štikli. :)

* Zalasci sunca - nigde nisu kao na St Martinu. Posle doživljaja dolaska noći na ovom ostrvu, nijedan zalazak sunca na nekom drugom kraju sveta vam više neće biti dovoljno lep. Baie Rouge plaža bila nam je najbliža i ujedno otvorena za kupače do 19:30h pa smo na njoj zabeležili i najlepše zalaske sunca na ostrvu. Inače, vremenska razlika između Srbije i St Martina iznosi 5h s tim što oni žure ispred nas za ovu vremensku sekvencu pa je recimo kod nas 12h a na St Martinu 7h.

* Vegetacija - tropska i bujna. Pregršt cveća, razgranatih puzavica jarkih boja i drveća narandžaste boje, ucvetalih i punih grozdova cvetova poput ljiljana. Inače, putujući kroz ostrvo čiji su putevi  ispresecani vrtoglavim uzbrdicama i nizbrdicama, zapažate da je u pitanju jako brdovit teren, obrastao kokosovim palmama i izrazito zelen za ovu klimu što znači da na St Martinu godišnje pada i dosta kiše. To promenljivo vreme koje za čas navuče oblake ne sme da vas deprimira kada odete na ostrvo jer se vremenske prilike u trenutku menjaju i krakotrajne kiše smenjuju periodi žarkog sunca.

* Poznavanje Novaka Đokovića - Ovu stavku dodala sam na listu kao simpatičnu zahvalnost stanovnicima St Martina. :) O njemu vam govore u radnji u koju ulazite da kupite muške košulje, spominju ga u restoranu u koji ćete ući da nešto prezalogajite a smešio nam se i sa reklama za satove u Philipsburgu. Pravi ambasador naše zemlje u svetu, prepoznat je svuda i svi ga rado spominju.

...
I uz mnoge neispričane priče, ovde stavljam samo zarez na svoje utiske o dalekim Karibima. Još puno toga ostalo je da se istraži i doživi a ovo ostrvo uporedi sa brojnim drugim koja ostaju da budu otkrivena u godinama koje slede. Nadam se da sam vas inspirisala i da već sada, pravite svoje spiskove idealnih destinacija za sledeću godinu a onda dodajete i St Martin, kao mali komadić raja koji čeka na vas.
Da ga zavolite i zapamtite kao mesto nasmejanih ljudi i bogate kulture.

Beg od zime. Nastavak priče o Karibima (II)

 ...

Prvi deo priče o Karibima, napisala sam u želji da i vama čitaocima približim ovu destinaciju iz svog ugla ali i kao neki vid online dnevnika, da od zaborava otrgnem sve ono što se u tom delu sveta da videti i doživeti. Stoga, nastavljam tamo gde sam stala, na drugoj etapi priče o čudesnom ostrvu St Martin.

.... Snalaženje po ostrvu ....

Dakle, kao što sam već spomenula, po ostrvu se najbolje možete kretati koristeći rent a car uslugu ili gradski prevoz. Karibljani za potrebe prevoženja lokalaca i turista koriste kombije sa 10-tak sedišta umesto klasičnih autobusa i karta u jednom pravcu na francuskoj strani ostrva staje oko 1,5e po osobi dok je karta do holandskog dela ostrva duplo skuplja. Međutim, ono što treba znati jeste da je to fiksna cena bez obzira da li ćete putovati do samih gradova ili do narednog ugla. Kombi funkcioniše kao i taksi i zaustavlja se da primi ili isporuči putnike gde god vama to odgovara. Prevoz do aerodroma takođe ima fiksnu cenu i ona iznosi 20e. Iako postoji aerodrom i na holandskoj strani ostrva, najveći broj avio prevoznika koristi aerodrom Princeza Julijana pa se on smatra i najfrekventnijim za jednu grupu karipskih ostrva.
Kompanije poput Avisa imaju svoje predstavnistvo tik ispred aerodroma Pr.Julijana. Kako biste iznajmili vozilo, potrebno je da popunite brojne formulare i zajedno sa zaposlenim pregledate vozilo kako bi bila evidentirana sva oštećenja koja već postoje i na taj način isključena mogućnost da budu pripisana vama po vraćanju vozila. Cene su ovde vrtoglave za bilo kakav vid štete nanešen automobilu ali i potpuno sulude ako imate u vidu da vas pesak u autu, na otiračima može koštati i do 200e pri vraćanju vozila pa obratite pažnju na to. Dobijate pun rezervoar goriva i dužni ste da ga dopunite pre vraćanja u firmu. Nakon što se auto pregleda, kombi prevozom bivate prebačeni do aerodroma na vaš let. I još jedna informacija koju smo saznali od lokalnih policajaca u Marigotu - za one koji imaju američku vozačku dozvolu, ona važi na St Martinu kao i evropska, dakle to je sasvim u skladu sa njihovim zakonom.

... Izleti ...

Sa St Martina organizuju se izleti samo do dva najbliža karipska ostrva - do Anguille i do St Barta. Kako sam čitala na internetu pre dolaska na destinaciju, moguće je takođe posetiti i ostrvo Sabu koje je poznato po izvanrednoj, tradicionalnoj čipki ali je to bio i suviše komplikovan i opasan poduhvat s obzirom da se do Sabe može doći ili trajektom koji nije čest ili avionom koji sleće na jednu od najmanjih i najopasnijih pista na svetu pa bi vas po sletanju dočekali lokalci koji prodaju suvenire na kojima piše "Preživeo sam sletanje na Sabu". :) Ali šalu na stranu, vratimo se činjenicama. Anguilla je američka teritorija za čiju posetu vam je potrebna američka viza dok je odlazak na St Bart koštao tričavih 100e tako da izleti van ostrva nisu bili idelan izbor. Međutim, na samom St Martinu postoji mnogo interesantnih mesta koja možete obići.
Mi smo planirali da posetimo Farmu leptirova koja se nalazi na holandskoj strani ostrva ali kako nam je rekao jedan lokalac koga smo upoznali, treba biti oprezan jer na planinama St Martina živi jako otrovna vrsta pauka pa se turisti ne odlučuju često za odlazak van gradova i naselja. Imajući u vidu da je u vreme kada smo mi bili, St Martin bio označen i kao zona srednjeg rizika za Zika virus, odlučili smo da ipak preskočimo ovo iskustvo. Za one koji ipak odluče da odu do tamo, farma se otvara u 9h svakoga dana i karta za odrasle košta 15e.
Veliku atrakciju na St Martinu predstavlja dolazak prekookeanskih kruzera u Philipsburg. U pitanju su brodovi filmskih razmera koji prevoze turiste iz čitavog sveta na krstarenju po Karibima. Tada Philipsburg posebno oživi i ulice bivaju pune gužve, mase lokalaca koji nude sve i svašta i turista koji obilaze otmene šoping zone ili promenadu tik uz more, na kojoj se mogu fotografisati ovi velelepni brodovi.
Inače, dva glavna grada na ostrvu, Marigot na francuskoj i Philipsburg na holandskoj strani, po svom karakteru su potpuno različiti. Philipsburg privlači turiste željne provoda i dinamičnijeg tempa odmora jer je u pitanju grad pun lokala i barova, žive atmosfere koju dopunjuje pristizanje kruzera, prodavnice dijamanata i najpoznatijih svetskih brendova odeće i aksesoara. To je svojevrsna meka duty free shopinga kakav vlada na čitavom ostrvu. Takođe, ispred samog Philipsburga možete naići na lance prodavnica svetskog glasa poput Carrefour-a, Burger Kinga i slično s tim što treba imati u vidu da je jedan od popularnijih načina naplaćivanja u ovakvim trgovinama širom ostrva - do 10e u kešu, preko toga jedino možete koristiti karticu. Po istom principu, u brojnim restoranima će vam reći da primaju kartice ali će im se aparat pokvariti baš onda kada vaš račun dođe na naplatu tako da vodite računa i uvek imajte nešto gotovine uz vas.
Marigot je grad koji sam doživela kao odredište prilagođeno porodicama sa decom ili turistima kojima odgovara mirniji vid odmora.
Prodavnice se svuda na ostrvu zatvaraju već u 17:30h i nakon toga su samo restorani otvoreni do kasno u noć. Takođe, prodavnice i trgovine rade dvokratno, sa pauzom za ručak koja obično traje sat do sat i po. U Marigotu možete obići tvrđavu na brdu iznad grada koja noću sija u bojama francuske zastave, svetionik, brojne šarmantne uličice pune galerija, restorana i poneke prodavnice skupih brendova ili pak marinu, meni možda i najlepši deo Marigota. Sećate se da sam rekla da dušu St Martina čine ljudi koji na njemu žive?
U marini sam upoznala, u vijetnamskom restoranu u koji smo par puta došli, jednog divnog i nasmejanog starca, vlasnika ovog mesta koji je imao predivan sjaj u očima dok nam je rukom pokazivao na mapi Vijetnama na zidu, selo iz kojeg je došao.

Iako je u ovoj našoj priči o St Martinu on tek jedan od nekolicine lokalaca sa kojima smo imali prilike da se upoznamo, želela sam da ga spomenem kako biste stekli utisak o tome koliko je ovo ostrvo bogato zanimljivim i dirljivim ljudima, onima zbog kojih ćete možda nekada i poželeti da se vratite na St Martin i da im, kao mi uz smešak i pozdrav dok sede ispred svojih radnji ili restorana, mahnete u naivnoj želji da ni oni vas ne zaborave jer ste podelili neka lepa popodneva na ovom ostrvu uz priče o politici, sportistima i mestima odakle potičete...

... Maho plaža ...

Maho plaža je toliko čudesna da je zaslužila posebno mesto u ovoj priči o karipskoj avanturi. Do nje se najbrže stiže kolima u pravcu Philipsburga mada postoji i organizovan prevoz kombijima do Maho plaže ali kao što sam spomenula, oni nisu naročito pouzdani. Ova plaža postala je svetska atrakcija zbog sletanja aviona kompanija KLM i Air France tik iznad oduševljenih turista koji na plaži, u najneverovatnijim pozama pokušavaju da uhvate trenutak nadletanja aviona iznad svojih glava pa smo tako viđali i ljude koji su stajali na krovovima svojih džipova sa selfi stikom u ruci. U digitalnij eri, sve za dobar selfi.:)

Uglavnom, KLM je sletao svakog drugog dana u 11.20h po lokalnom vremenu i najveći problem ovde jeste parking prostor. Moja preporuka vam je da dođete bar sat vremena ranije i pokušate negde da se parkirate vodeći računa o tome da ovde postoji ulica sa po jednom trakom u svakom smeru dok je ostali deo puta vrlo uzak pa je skoro jedino rešenje, parkirati se na zemljanom delu uz sam ograđeni aerodrom. Kod Maho plaže postoji supermarket ali tu nije dozvoljeno zadržavanje vozila na parkingu radi čekanja sletanja aviona.
Dva puta smo bili na ovoj plaži i oba puta doživljaj je bio izvanredan! Moram reći da, iako sam očekivala da će se osetiti onaj potisak zbog blizine aviona o čemu vas upozoravaju table u blizini, jedino što ometa ovaj doživljaj je zaglušujuća buka motora pri sletanju.
Ali vredi svake sekunde vašeg vremena i iako sam pre par dana pročitala da najveći KLM avioni više neće sletati na St Martin, ova plaža će zasigurno ostati atrakcija zbog svoje predivne azurne boje vode i pozicije pred samim aerodromom što omogućuje i doživljaj za turiste koji su već na ostrvu i toplu dobrodošlicu onima koji tek stižu.

... O hrani van restorana ...
Ukoliko želite malo da prištedite, na ostrvu postoje supermarketi u kojima možete za svoj novac vrlo povoljno da prođete. Mi smo obično odlazili u veliki supermarket u Marigotu, uz sam Mc Donalds gde smo se snadbevali svim namirnicama koje su nam bile neophodne. Izbor je zaista bio veličanstven. različitog cenovnog ranga. Ono što mi se posebno dopalo je što uz svaki proizvod piše zemlja porekla pa se tako paradajz uvozio iz Maroka, dinje iz Dominikane i slično... Jednostavno, poreklu namirnica se pridaje veći značaj nego što je to slučaj kod nas.
U tom supermarketu nije bilo ograničenja za upotrebu kartice pa je to svakako prednost. Takođe, na ostrvu postoje brojne prodavnice brze hrane a cena npr.jedne pice se kreće od 11,12e pa naviše, parce kiša se prodaje za 2,80-3e i slično... Kombinacije koje tamo možete probati su više nego neobične pa se u ponudi našla i jedna pica sa artičokama i medom. Nismo je probali pa ne mogu da sudim ali ako se vratim nekada na St Martin, daću sebi priliku i takvo iskustvo da zabeležim. :)

...
I za kraj ovog dela o St Martinu, nadam se da ste saznali nešto novo što vam može biti od koristi ako se nekada odlučite za putovanje na ovo ostrvo. Iako ovo nisu klasični putopisi već više lična zapažanja i afiniteti na koje vam skreće pažnju vaša putnica domaćica :) , očekujem da će vas redovi koji slede još više inspirisati da se otisnete u tu avanturu zvanu daleka putovanja i da date sebi priliku da upoznate neke nove ljude sa udaljenih meridijana!

Beg od zime. Moje sabrano Karipsko iskustvo (I)

... Vreme praznika je (posebno ukoliko je jos propraćeno i snegom kao sada) idealno vreme za maštanje. Za prisećanje i vraćanje uspomena na vrelo, uzbudljivo leto. Ili ukoliko nismo nigde putovali ove godine, za pravljenje planova za godinu pred nama. Kada su me ljudi pitali po povratku sa Kariba kada ću napisati reportažu o tom putovanju, govorila sam da mi je potrebno neko vreme da se utisci slegnu kako bih sve proživljeno i doživljeno mogla na najbolji nacin da prenesem; da inspirišem druge ali i da razbijem neke zablude koje se pletu oko ovakvih destinacija. I stoga je prošlo šest meseci od dolaska iz jedne tople, egzotične i daleke zemlje.
Šest meseci udaljenosti od iskustva koje me je mnogo čemu naučilo. I stoga, ovo neće biti klasičan putopis o nekom mestu, prepun geografskih podataka i informacija koje možete naći bilo gde na internetu.
Biće ovo iskrena priča o ljudima koje sam srela i o tome na koji način su me promenili. Ni malo ulepšana, ni malo doterana. Priča o svemu što sam naučila u dodiru sa onima koji žive na jednom od najlepših mesta na svetu ali koji sreću nose u sebi. Iznutra. Biće ovo priča o ljudima koje život ne mazi ali koji se ne žale već rade, druže se i neguju kult zajednice i bliskosti.
Priča o ljudima koje ćete jednom sresti a ceo život nositi u svojim mislima.


... Bliskost i karipski osmeh ... 
Pišući za jedan konkurs nedavno, prisetila sam se brojnih srećnih i nasmejanih lica koja su me pozdravljala sa ulica Sv Martina. Posebno onih iz Sandy Grounda, crnačkog naselja ispred bogate rezidencije Anse Marigot. U par navrata, bili smo dovoljno smeli da peške prođemo putem kroz to naselje krećući se ka gradu Marigot, posmatrajući decu koja sede na trotoaru ili veselo trčkaraju iz jednog u drugo dvorište. Jer ovde vlada neverovatna bliskost i zajedništvo, za naše pojmove i neshvatljiva. Svake večeri bili smo svedoci druženja komšija u nekom od brojnih dvorišta Sandy Ground-a, gde bi se skupili i mladi i stari i deca a onda igrali zajedno uz vesele karipske zvuke dok se sa ograda vijore festivalske zastavice.
Neko bi obično, a najčešće domaćin ovakvih druženja, ispekao pečenje u dvorištu i dok bi se svi služili, iz obližnje garaže bi dopirao zvuk muzike i svetlost disko kugle okačene na plafon, u improvizovanoj disko sali. Te slike nikada neću izbrisati iz svog sećanja. Jer ovde je za sreću potrebno jako malo a osmeh koji nose stanovnici Sv Martina, najiskreniji je osmeh koji sam ikada videla.

... Snalažljivi žitelji ...
Ostrvo St. Martin naizgled je isto kao i sva druga rajska ostrva sa razglednica. Bogato nepreglednim plažama sa belim peskom, tirkiznom bojom vode, palmama kokosa i egzotičnim biljnim i životinjskim svetom. Ali ono što je bio moj prvi utisak po sletanju na aerodrom Princeza Julijana, bila je ležernost sa kojom karibljani pristupaju vremenu. Niko nigde ne žuri, svi su opušteni i svi stižu sve da urade. Bez stresa, bez nervoze. Ali i bez prevelikih očekivanja. Što ste duže na ostrvu, to postajete svesniji toga da ovde nije potrebno mnogo za pristojan život. Ili bar nije tim ljudima, darovanim osećajem za ne materijalnu sreću. Nezaposlenosti gotovo da i nema.

 Svi nešto rade - neko prodaje voće na ulici, neko taksira i razvozi turiste, neko po potrebi postaje turistički vodič, neko masira na plaži ili prodaje šešire,marame i druge sitnice. Ali ono čime se ubedljivo najveći broj ljudi u gradovima na ovom ostrvu bavi jeste rent a car.U pitanju su sumnjiva dvorišta sa još sumnjivijim vozilima koja možete iznajmiti za daleko manju sumu od one koje će vam zatražiti u nekoj kompaniji svetskog glasa poput Avisa. Ali legalnost ovde i nije na ceni a ni dozvole. S obzirom da je gradski prevoz na ostrvu jako loše organizovan, nemojte se začuditi ukoliko ostanete i po sat vremena na ulici, na improvizovanom stajalištu čekajući kombi za povratak do vašeg smeštaja. Pravilo glasi: lokacija stajališta se neprekidno menja bez ikakvog obaveštenja ili logike a satnica apsolutno ne postoji. Jer ovde se ne žuri a sve se stiže. Ukoliko ste baš nestrpljivi, to dobro znaju da procene neki od brojnih divljih taksista koji će vas po istoj ili većoj ceni prevesti do vašeg smeštaja uz pokušaj ugovaranja posla na duže - da postanu vaši vozači dok ste na ostrvu. Ne nasedajte na tu priču jer dogovor sa njima može da važi ali i ne mora.

... Plaže i prevare ... 
Spomenula sam da je ovo ostrvo bogato nepreglednim, lepo uređenim plažama od kojih svaka ima neki svoj karakter i namenu. Na nekima poput Baie Rouge, možete da pobegnete od navale turista i da uživate u gotovo potpunoj privatnosti, samo desetak minuta udaljeni od Anse Marigota. Međutim, neke plaže poput Orient Bay-a, osmišljene su kao stecište imućnijih turista kojima se na svaki način uzima novac. Brojne Jamajčanke nude masiranje pod palama sa aloe verom uz pletenje poznatih afro kikica i tu uslugu naplaćuju 20e na opšte nezadovoljstvo vlasti sa St Martina. Naime, na ulasku u Orient Bay, naićićete na obaveštenje o ovim ženama kao o prevarantima koji kradu posao žiteljima St Martina i turistima nude masaže sumnjivim preparatima koji su sve sem ekstrakti aloe vere. Stoga, budite pažljivi i uzmite ovo upozorenje zdravo za gotovo.


... Iguane i biljni svet ... 

Aloe vera zaista raste na svakom koraku. Snažna, moćna i zdrava biljka od koje se prave dragocene tinkture i lekovi, jedan je od zaštitnih znakova ovih rajskih ostrva uz iguane, takoreći domaće životinje na St Martinu. Imali smo priliku da ih ugledamo u velikom broju i da se izbliza divimo njihovim jarkim bojama koje idu od svetlo zelene do narandžaste i crvene.
Posle Sv Martina, zauvek sam promenila i mišljenje o ovim životinjama koje sam ranije doživljavala kao opasne. Naprotiv, iguane su vrlo plašljiva stvorenja i iako su navikle na prisustvo ljudi do te mere da će sporo propuzati kraj vašeg peškira na plaži, ukoliko nisu dobrodošle to jako dobro znaju da osete i dovoljno je da samo pljesnete dlanom o dlan par puta i da se ovaj mali posetilac u trku udalji. Iguane posebno vole palme kokosa i često ćete ih videti kako se sunčaju u poluhladu nekog stabla ili penju do plodova kokosa ukoliko nisu te sreće da na pesku pronađu neki zreo i ukusan plod. A te sreće nismo bili ni mi, jer nas je jedan potpuno očuvan i lep plod iznenadio svojom ne atraktivnom unutrašnjošću. Izgleda da nije tako lako naći zreo kokos na rajskom ostrvu. :)


... Hrana i jezik ... 

Hrana na Sv Martinu, kao i jezik, potpuno su novo iskustvo sami za sebe. Karibljani vode poreklo od kreolske zajednice koja je nekada ovde živela pa su, stoga, i kuhinja i jezik ostali pod ovim uticajima i dan-danas. To je njihovo nasleđe na koje su posebno ponosni a mešavina začina, ribe i mesa, ostaće vam dugo u sećanju na Karibe. U želji da se odvažim na nešto sasvim novo, odlučila sam da na preporuku kuvarice iz Rosemary's probam ovčiji rep sa pirinčem i začinima. I bilo je to iskustvo kakvo će moje nepce dugo pamtiti! Savršena mekoća mesa koje je masnije ali vrlo odmereno uklopljeno sa povrćem koje mu daje hrskavost i svežinu.
I dok uživate u bašti ovog mirnog restorančića u Marigotu, do vas dopire mešavina engleskog i francuskog jezika, karakteristična za St Martin. Iako je francuski zvanični jezik na francuskoj polovini ostrva, meštani sa kojima smo se mi susreli mahom govore kreolskim dijalektom koji je teško razumljiv i uz poznavanje oba jezika. Stoga su trgovci ovde vaši najbolji prijatelji, jedini koji su za potrebe posla naučili engleski. Ili deca, jedna od brojnih koja su me na putu kroz Sandy Ground dozivala sa "Madam". Biće to slike koje nikada neće izbledeti. :)

... Religija ...
Na Sv Martinu religija zauzima jako bitno mesto u životu ostrvske zajednice. Crkava ima puno a po veroispovesti pripadaju metodističkoj crkvi. Skoro svake noći održavaju se večernje liturgije na koje mnogi meštani odlaze organizovanim crkvenim prevozom, kombijima koji skuplja ljude svuda uz put kako bi svima omogućili da prisustvuju crkvenim svečanostima. I bilo je jako lepo svedočiti tom duhu zajednice koja ima svoje vrednosti i zdušno ih čuva, za buduće generacije koje dolaze. Pomislila sam, možda im i vera u Boga uliva to samopouzdanje u pogledu života, tu lakoću postojanja i nošenja sa problemima kojih ovde nema u malom broju.

... Vreme ...

Iako nije na ruti uragana zbog svoje pozicije u karipskom arhipelagu ostrva, Sv Martin pogađaju tropske oluje koje obično kraju kratko ali su intenzivne i nakon njih, vazduh zamiriše na more i jaku vlagu. Toplina se udvostruči a oblaci raziđu otkrivajući čisto nebo.
Kiša ni nas nije zaobišla dok smo bili na ostrvu ali su ti pljuskovi bili poput toplog tuša nakon vrućeg dana. Ne baš neophodni ali neobični i prolazni. Još jedna od čari ovdašnjeg večitog leta.

... Karipska deca ...
O divnoj deci sa Kariba mogla bih da napišem roman. Iz razumljivih razloga, nisam mogla da ih fotografišem ali ću pokušati da vam dočaram duh ovih malih žitelja Sv Martina. Bitno je istaći da su sva deca ovde jednaka, da se mnogo radi na njihovoj bezbednosti i to je primer na kojem bismo mogli mnogo da naučimo. Naime, sreli smo mnogo školske dece i ostali prijatno iznenađeni time da nose uniforme. Osnovci nose crveno-teget a srednjoškolci narandžasto-teget uniforme i to ih lišava bilo kakvih socijalnih i materijalnih razlika. Deca su ovde usmerena na ono što je bitno, na učenje i druženje. Ispred škole uvek stoji školski policajac koji reguliše saobraćaj kako bi sva deca bila bezbedna u blizini škole s obzirom da ispred nje prolazi glavni put i da ima mnogo vozila koja jure u pravcu Philipsburga ili Anse Marigota.
Stranci im nisu interesantni jer su na njih navikli. Iako je stanovništvo Sv Martina crne rase, belci su zbog razvoja turizma više nego česti na ostrvu. Devojčice ovde obično nose punđe, uvijajući svoju bujnu kovrdžavu kosu u krug i, kao i dečake, često smo ih sretali u Mc Donaldsu kraj škole. Ono što je meni zapalo za oko je da deca ovde zaista i jesu deca, lišena prevelikog uticaja modernih tehnologija, deca koja zaista uživaju u detinjstvu i odrastanju, koja se druže i smeju umesto da gledaju u ekrane raznih gedžeta. I možda zbog toga što rastu na mestu koje tako ljubomorno čuva svoju kulturu i nasleđe, osećaj bliskosti i zajedništva, mnogo više cene ono što imaju od onoga što nemaju.
A možda i, za razliku od zapadne dece, mnogo manje žude za tim stvarima koje se mogu kupiti. Jer oni imaju ono neprocenjivo - porodičan duh i osećaj pripadnosti.

... Valuta ...

Nije zgoreg pomenuti ni neke bitne informacije iako to spada u domet onoga što možete pročitati bilo gde. Dakle, na francuskom delu ostrva zvanična valuta je evro dok je na holandskom delu ostrva valuta dolar. I osim na pijaci, kakvih ima u centru Marigota i Philipsburga i koje bih vam savetovala da obavezno posetite (uz još obaveznije cenkanje), nigde u Philipsburgu nisu hteli da prihvate evro. Cene suvenira su različite svuda ali na Sv Martinu takođe postoje brojne radnje koje drže preprodavci, trgovci iz Indije, Kine ili afričkih zemalja koji od lokalaca kupuju tradicionalne proizvode i onda ih prodaju po nekim akcijskim cenama tako da imajte i to u vidu.

Ono što bih preporučila kao obavezan suvenir koji treba doneti je lokalni rum i burbon vanila, najmirisnija sorta vanile koja se uvozi sa obližnjeg ostrva Guadeloupe. Na jednoj tezgi na ulici je prodavačica pokušala da mi proda svežu vanilu po ceni od 20e ali imajte na umu da je to preskupo čak i za ovaj deo sveta i da je realna cena oko 4e, koliko koštaju dva štapića vanile u obližnjem supermarketu.

....
I za kraj ovog dela karipskog iskustva, mogu da kažem da je ovo samo početak priče o ostrvu i delu sveta koji se ne da opisati koliko god vešti sa rečima bili. Sv Martin treba doživeti ali pre svega, treba od njegovih žitelja učiti o životu i svetu oko nas.
Najlepše što sam shvatila posle posete Karibima, jeste da su oni mnogo više od luksuzne destinacije o kojoj se mašta. Karibi su prilika da preispitate sebe i zapitate se koliko toga vam od onoga što posedujete zaista i treba za srećan život. Da li se sreća krije u skupim stvarima ili u jednostavnim sitnicama poput druženja, pozitivnog pogleda na život i ljubaznosti. Bliskosti i potrebe da se u nešto veruje, bila to religija ili samo želja da sutrašnji dan osvane okupan suncem i ispunjen novim licima koja ćemo u tom danu sresti...