Naša verovanja kao naše ogledalo

U svetu u kom je kompetitivnost izraženija više nego ikada, teško je ali ne i nemoguće verovati u dobro. Verovati u sebe i svoje sposobnosti ali podjednako verovati i u dobre namere drugih ljudi kojima smo okruženi. Možda ste često bili savetovani pa i sami pomislili da je u današnje vreme čovek čoveku vuk, da se sve postiže preko veze i slično međutim, ono u šta verujete - ono je što zapravo hranite.
Realnost je uvek onakva kakvom je mi vidimo. Ukoliko mislite o ljudima dobro,ukoliko pružate dobro i nastojite da pratite svoj put ne ugrožavajući bilo koga, rečima ili delima, tada gradite svoj lični hram lepe energije i pozitivnih osećaja. Ukoliko inspirišete i podstičete druge na dobro, u njima neće proklijati seme loših misli. Esencijalna potreba svih nas, kao duhovnih bića, jeste da budemo voljeni. Svakome je ljubav potrebna, imajte to uvek na umu.

Gradite svoja verovanja, ulažite u njih kao da su najsavršeniji odraz onoga što vi suštinski jeste. I tada će ona to i postati,željena senka vaših misli,osećanja i potreba. Verujte u mogućnosti,u šanse, u dobar kurs kojim vas sudbina vodi. A ljude koje na tom putu sretnete,blagonaklono pozdravite. Pomozite kad možete, osmehnite se sa jedinim ciljem da u drugome proizvedete dobro. Nije teško oglednuti se u istini i radosti.
Vi to možete. I zaslužujete.
Sve je u tome u šta zapravo verujete.
Izaberite sreću.

Energy flows where your attention goes

Ovu divnu rečenicu u moj život je unela jedna podjednako divna žena. U slobodnom prevodu ona bi glasila -  Energija teče u pravcu tvoje pažnje. Ono što nas zaokuplja, čemu pridajemo svoju pažnju, određuje i tok našeg energetskog bioritma - oduzima nam ili pak umnožava energiju koju nosimo u sebi.
U današnje vreme koje ja često nazivam digitalnim, naša pažnja neretko biva rasuta između brojnih elektičnih uređaja koji umesto da nas obogate, osiromašuju naš duh i zamaraju naše telo. Osećaj iscrpljenosti, bezvoljnosti i ravnodušnosti, sve su to posledice pogrešnog fokusa i pogrešnog izbora izvora na koji trošimo svoju energiju. A ništa nije tako podložno spoljnim uticajima kao naše bioenergetsko polje, samo naš način neverbalne, bezkontaktne interakcije sa drugima. Ko god se nađe u vašem energetskom polju, vašu energiju može ili poboljšati ili narušiti. Stoga je jako važno spomenuti da su drugi ljudi veliki, ako ne i najveći izvori pada ili porasta naše lične energije.
Pažnju treba svakodnevno ulagati u sve one situacije, u sve one aktivnosti i međuljudske kontakte koji od nas prave bolje,sadržajnije i srećnije ljude. Samo mi imamo apsolutno pravo i jedinu odgovornost da odlučimo kome ili čemu ćemo pokloniti svoju pažnju. Priroda je ono što mene uvek revitalizuje, moj izvor osećanja slobode i beskrajnog polja mogućnosti! Ali svaki čovek ponaosob najbolje zna šta njegovoj duši godi. I dok svi povremeno grešimo u odabiru svojih energetskih izvora verujući da je za nas dobro ono što nas zapravo crpi, čovek mora u sebi razviti sposobnost samoposmatranja i samorefleksije i tako uvideti kojim pogrešnim obrascima i kojim pogrešnim odnosima narušava svoje bioenergetsko polje.
Odluka je samo na vama. Priklonite se životu, ljubavi, sreći, svojim hobijima i inspiracijama, svemu onome što vam u ovim prolećnim danima mami osmeh na lice i unosi spokoj u dušu.
Ali iznad svega i uvek, morate biti najjači izvor svoje sopstvene pažnje.

Potezi sudbine

Ljudi često imaju običaj da kažu "Život piše romane" aludirajući na neverovatne i nama neshvatljive obrte sudbine. Na životna iznenađenja koja nas zatiču i nespremne i obradovane i začuđene. Pitamo se,kakav je to splet okolnosti doveo do toga da doživimo ili osetimo ono čemu se nikada ne bismo nadali? I da li je stvaran čitav lanac slučajnosti koji nas, kariku po kariku, dovodi do mesta gde treba da budemo,do ljudi koje treba da upoznamo,do naše prave sudbine? Verujem da slučajnosti ne postoje. Izbori u životu svakako su naši ali nevidljivi konci sudbine, iznad su svakog našeg poteza i koraka i nepogrešivo nas upućuju na put koji je za nas odabran. Svi dolazimo na ovaj svet sa karmičkim prtljagom, sa obavezom da ispunimo svoju svrhu i u tom cilju iskoristimo talente koji su nam dati. Ali ta naša svrha, umu je uvek sakrivena i nepoznata. Koliko god ljudi verovali da znaju kuda idu i koliko god mislili da sami osmišljavaju svoj život, sudbina je ta koja često iznenadi, zatekne, preduhitri pa i zapanji. I donese nam, nenadano i vrlo često, sreću koja je svo vreme čekala iza ćoška.
Tu sreću možda ste viđali svakoga dana. Možda vam nije privlačila pažnju niti vam je bila privlačna kao cilj koji treba slediti, kao san koji je na dohvat ruke.Možda je nikada ne biste svesno poželeli. Jer je niste prepoznali. A možda,možda ste tek slučajno naleteli na nju. Možda je niste očekivali, možda ste već imali svoju definiciju sreće. Ali sudbina nepogrešivo donosi još smisleniju budućnost od one koju smo sami isplanirali.
Donese nam neki novi i najlepši osmeh. Stisak ruke, pogled i reči koje mogu ali i ne moraju biti izgovorene. Donese nam i nove predele,nova poznanstva,zagrljaje i zdravice. Nekad i neke nove izazove, radne pobede i odličja koja nas inspirišu.
Ali iznad svega,donese nam ljubav. 
U obliku u kojem nam je potrebna, na način na koji je razumemo i u količini koja nas ispunjava.

U susret proleću!

Lepi i sunčani dani polako postaju naša svakodnevica unoseći nam optimizam, lakoću i lepo raspoloženje. Sa dolaskom proleća i sami osećamo nalet nove,sveže energije i želju da se pokrenemo i upijemo u sebe delić probuđene prirode i života koji pulsira svuda oko nas! Stoga vas pozivam da ovog proleća zajedno istražujemo grad i okolinu našeg grada i otkrijemo nova mesta koja će nas napuniti svojim dobrim vibracijama i oplemeniti lepotama koje našem oku nude!
U želji da vas inspirišem i nadahnem, otkrivam vam svoja izvorišta čiste i kreativne energije.


...
Nautičko selo Biser
Prvo nautičko selo u našoj zemlji, smešteno je na obali reke Save, u Boljevcima. Nudi bajkovite kućice na vodi koje možete iznajmiti ili pak samo u njima uživati kao i u celokupnom pejzažu očuvane prirode, uređene marine sa zanimljivim čamcima i plovilima, sportskim terenima, prizoru pecaroša i zanimljivoj splav-plaži na vodi.
Kako su mi ljubazni domaćini iz sela Biser objasnili, do njih možete doći na dva načina. Jedan je brodićem koji polazi sa pristaništa bloka 44 na Novom Beogradu i o kojem sve dodatne informacije možete dobiti na priloženom linku http://www.tob.rs/sr-lat/sightseeing_in.php?id=693 . A drugi način je meni zanimljiviji i znatno izazovniji i podrazumeva prevoz GSP linijama 605 sa Ledina dok ćete do Ledina iz centra grada stići linijama 601, 602, 604, 610, 71 i 72. Pa kako kome odgovara!

Predah nakon razgledanja, kupanja, fotografisanja ili bavljenja sportom, možete pronaći na terasi restorana i kafića sličnog naziva - "Savska terasa". U svakom slučaju, ukoliko se odlučite da provedete jedan dan istražujući ovaj predivni kutak opštine Surčin, sigurna sam da ćete dobiti mnogo više nego što ste očekivali! Avanturu, zabavu, pregršt dobrih utisaka i jedno novo i lepo iskustvo!

...
Paradajz ostrvo

O Paradajz ostrvu zna se još manje nego o nautičkom selu Biser. Tek od nedavno, uvršćeno je u turističku ponudu našeg grada ali još uvek, njegova nesvakidašnja lepota i neobičnost nisu dovoljno promovisane! U pitanju je eko-destinacija Beograda koja se nalazi prekoputa špica poluostrva Ada Huja. 

Od ovog proleća biće organizovan i zvaničan prevoz čamcima sa obližnjeg pristana dok se do sada, do ostrva stizalo iz Višnjičke ulice 113d, sa adrese jednog od najvećih poštovalaca i uređivača ostrva. Danas, Paradajz ostrvo nudi Eko centar, a u planu su i izgradnja sojenice, eko škole, terena za fudbal i odbojku i igrališta za decu. Probudite u sebi eko duh ovog proleća i posetite ovu jedinstvenu destinaciju koja nam je toliko blizu!

...
Ada safari

Još jednu dozu adrenalina i mini avanture, možete iskusiti skretanjem sa zvanične staze ka Adi koju svi znamo i koja nam je svima dobro poznata. 

Sestra bliznakinja pitome Ade Bojane jeste divlja Ada Safari, nekadašnja močvara zarasla u šipražje i trsku a danas ribolovački i izletnički kutak okružen stoletnom šumom. Brojne vikendice i uređeno Ada Safari jezerce danas govore u prilog tome da je i ovaj prostor čovek prilagodio sebi i učinio ga pristupačnim i kultivisanim rajem u čijim su lepotama do pre izvesnog vremena, samo malobrojni uživali. Danas, brojni mladi ljudi željni da istraže i pronađu svoju oazu za opuštanje, kreću duž puta Ade Safari dok njeni stari gosti uživaju u saglasju sa prirodom. Ukoliko se odlučite da i vi posetite Adu Safari, bićete očarani ravnotežom divlje i pitome prirode i vanvremenskim osećajem koje boravak na ovom prostoru svakom posetiocu pruža!

...

Ali iznad svega, uvek moramo biti svesni da su ovo samo izvori na kojim se možemo napojiti i obnoviti energiju koja je već u nama. Proleće se nosi u duši. Sreća i optimizam,vedar pogled na život i sjaj u oku samo će zablistati okruženi prirodnim lepotama na koje vas upućujem i za koje se nadam da će sve ono uspavano u vama, probuditi a onda i osloboditi.
Uživajte u proleću i radujte se svakom danu! :)

Biti drugačiji i svoj

Živimo u svetu koji, bar naizgled, ne prašta različitost. Od nas se očekuje da idemo utabanim stazama na kojima su milioni pre nas već ostavili otiske svojih stopala. Da budemo isti, uniformisani, sledbenici nekih velikih ljudi, unapred odbacujući ideju da mi sami možemo biti ti Veliki. Jer imamo sve potencijale ovoga sveta da svoj i život svih onih koji će u našem primeru naći inspiraciju, obogatimo osećajem jedinstvene i samo naše svrhe postojanja. Učitelji su oni koji svojim životnim izborima, u drugima bude uspavanu hrabrost i odvažnost da se bude i ostane svoj. Autentičan. Jer svi smo već dobri baš takvi kakvi jesmo.
Nikada ne smete i ne trebate odbaciti želje svoje duše zarad drugih. Radi priznanja okoline ili nečije naklonosti, odobravanja ili utapanja u masu. Biti svoj jedna je od najvećih privilegija koja nam je darovana. To je način kojim život slavi naše postojanje. Jer svi smo podjednako potrebni na ovome svetu. Svako daje svoj doprinos ispoljavajući sve lepote i svu raznolikost svoje duše. Svoje osobenosti, nijanse svog unutrašnjeg bića. Niko na ovom svetu nije kao vi. Niti će to ikada biti. I stoga treba svakoga dana prebrojati svoje blagoslove. Jer ako živimo u skladu sa onim što jesmo, naša prava priroda doprinosi najznačajnijem bogatstvu ovoga sveta.

Biti ponosan na sebe i biti zadovoljan sobom, balans je koji se postiže samo sporazumom sa sopstvenom dušom. Nema toga spolja što nam može uliti osećaj sigurnosti i osećaj lične vrednosti. Kada smo slobodni da budemo ono što jesmo i kada svojim talentima omogućimo nesputan rast i procvat, tada smo spremni da svojom energijom oplemenimo i osvetlimo živote svih onih koje naša reč, glas ili dodir dotaknu.
A u tome leži neprocenjiva snaga.
Pečat samo naše, neponovljive prirode. 
 

Put samoisceljenja

U svakome od nas postoji jedan izvor obnove. Neki ga još nazivaju i isceliteljskom energijom, regenerativnom snagom ili sposobnošću samoizlečenja. Ali kako god imenovali tu vitalnu i značajnu veštinu za saniranje sopstvenih emotivnih i duhovnih povreda,ona u svojoj srži ostaje ista; jaka i nezaustavljiva životna sila koja na svom putu ne biva zakočena preprekama sa kojima se svako od nas suočava. Jer povreda će uvek biti a život ima konstantnu tendenciju da se širi i raste. Da se obnavlja, revitalizuje i napreduje putem svih potencijala koji su nam dati. Pa i dara samoobnove.
Neizmerno puno puta bivamo izloženi iskušenjima koja dovode u pitanje naša uverenja i sisteme vrednosti. Ali iznad svega,ostavljaju ožiljke ili žive rane koje često blokiraju našu želju za napretkom i ostavljanjem lošeg iskustva iza sebe. To ljude često frustrira ili ljuti; smatraju da su iskustvu već dali svoj danak i stoga im strpljenje u samoizlečenju kao i samonegovanje, deluje poput produžavanja agonije iz koje žele što pre da izađu.
Smirenost i strpljenje uslov je bez kojeg se ne ide dalje. Svaka povreda traži svoje vreme, zahteva pažnju i predanost. Svaka bol previja se nežnošću. I to je umeće koje svi nosimo u sebi. Mi smo jedini koji možemo da izlečimo sopstvene tuge. Da oprostimo bol i sebi i drugima i tako damo šansu budućnosti da bude lepša, bolja i srećnija. Bez senki gorčine i razočaranja.
Samoisceljenje je nekada dug i naporan put. Nekada zahteva odricanje, nekada prepuštanje, nekada odbacivanje svega onoga što smo prerasli i što više nije deo nas. Nekada od nas traži i surovu iskrenost i spremnost na dramatične promene.
Ali na kraju nas uvek izvodi na čistinu. U svetlošću i slobodom, okupanu sadašnjost.

Istinska lepota bića

Postoji mnogo definicija ljudske lepote. Naime, onoliko koliko ima ljudi na ovom svetu, toliko ima i različitih pogleda na ono što predstavlja lepotu jednog bića. Zajedničko nam je svima da je prvo i neizbežno registrujemo vizuelnim putem i da koliko god ukusi bili različiti, nismo imuni na ono što predstavlja naš zamišljeni ideal fizičke lepote. Ali privlačna spoljašnjost samo je fasada koja može da skriva i neslućene dubine i zjapeće praznine duše. A svaka do jedne, podložna je zubu vremena,trošna i krhka i samim tim, samo privid jednog doba koje ne traje večno. Ono što traje jeste - duša.
Neko je jednom rekao da je duša hram,u najboljem slučaju dom dobrote,ljubavi i mudrosti a da je telo samo u službi toga hrama. I da stoga,loše i zle misli uzrokuju pukotine na telesnom nivou postojanja otkrivajući pronicljivom oku pravu prirodu te individue. Verujem da rđav čovek nikada ne može biti lep. Naprotiv, čak i ukoliko je darovan spoljašnjošću koja zadovoljava neke opšte prihvaćene kriterijume lepote, njegova duša zrači negativnom i iscrpljujućom energijom po svoju okolinu. Emitujući loše misli, izgovarajući ružne reči i praktikujući loša dela, telesna fasada vrlo lako odaje znake otrovne i uznemirijuće prirode, koprenu teškog i poraznog temperamenta.

Nasuprot tome, umeće ljubavi, poštenja, plemenitosti i humanosti obogaćuje svakoga čoveka i u prvi plan ističe istinsku i najdublju lepotu koje jedno biće može imati - prave vrednosti. Kada smo u skladu sa onim što jesmo, kada nesebično dajemo bez očekivanja da ćemo dobiti nešto zauzvrat, kada poštujemo druge koliko i sebe, kada smo entuzijastični i pozitivni, kada smo ispunjeni verom i spremni da radimo na sebi, kada želimo da usrećimo druge, kada je sav naš život posvećen ispravnom,iskrenom i predanom cilju - tada naša lepota dostiže svoj puni procvat. I ta lepota ogleda se u očima, u osmehu, u stisku ruke i u zagrljaju. U rečima koje izgovaramo i kojima ulepšavamo dan drugima. U osećaju lakoće postojanja, u smirenosti i u zadovoljstvu sadašnjošću.
Takva lepota objedinjuje sve definicije ovoga sveta.
I kroz telesnu fasadu - isijava najsvetlije boje bića.