...
Prvi deo priče o Karibima, napisala sam u želji da i vama čitaocima približim ovu destinaciju iz svog ugla ali i kao neki vid online dnevnika, da od zaborava otrgnem sve ono što se u tom delu sveta da videti i doživeti. Stoga, nastavljam tamo gde sam stala, na drugoj etapi priče o čudesnom ostrvu St Martin.
.... Snalaženje po ostrvu ....
Dakle, kao što sam već spomenula, po ostrvu se najbolje možete kretati koristeći rent a car uslugu ili gradski prevoz. Karibljani za potrebe prevoženja lokalaca i turista koriste kombije sa 10-tak sedišta umesto klasičnih autobusa i karta u jednom pravcu na francuskoj strani ostrva staje oko 1,5e po osobi dok je karta do holandskog dela ostrva duplo skuplja. Međutim, ono što treba znati jeste da je to fiksna cena bez obzira da li ćete putovati do samih gradova ili do narednog ugla. Kombi funkcioniše kao i taksi i zaustavlja se da primi ili isporuči putnike gde god vama to odgovara. Prevoz do aerodroma takođe ima fiksnu cenu i ona iznosi 20e. Iako postoji aerodrom i na holandskoj strani ostrva, najveći broj avio prevoznika koristi aerodrom Princeza Julijana pa se on smatra i najfrekventnijim za jednu grupu karipskih ostrva.
Kompanije poput Avisa imaju svoje predstavnistvo tik ispred aerodroma Pr.Julijana. Kako biste iznajmili vozilo, potrebno je da popunite brojne formulare i zajedno sa zaposlenim pregledate vozilo kako bi bila evidentirana sva oštećenja koja već postoje i na taj način isključena mogućnost da budu pripisana vama po vraćanju vozila. Cene su ovde vrtoglave za bilo kakav vid štete nanešen automobilu ali i potpuno sulude ako imate u vidu da vas pesak u autu, na otiračima može koštati i do 200e pri vraćanju vozila pa obratite pažnju na to. Dobijate pun rezervoar goriva i dužni ste da ga dopunite pre vraćanja u firmu. Nakon što se auto pregleda, kombi prevozom bivate prebačeni do aerodroma na vaš let. I još jedna informacija koju smo saznali od lokalnih policajaca u Marigotu - za one koji imaju američku vozačku dozvolu, ona važi na St Martinu kao i evropska, dakle to je sasvim u skladu sa njihovim zakonom.
... Izleti ...
Sa St Martina organizuju se izleti samo do dva najbliža karipska ostrva - do Anguille i do St Barta. Kako sam čitala na internetu pre dolaska na destinaciju, moguće je takođe posetiti i ostrvo Sabu koje je poznato po izvanrednoj, tradicionalnoj čipki ali je to bio i suviše komplikovan i opasan poduhvat s obzirom da se do Sabe može doći ili trajektom koji nije čest ili avionom koji sleće na jednu od najmanjih i najopasnijih pista na svetu pa bi vas po sletanju dočekali lokalci koji prodaju suvenire na kojima piše "Preživeo sam sletanje na Sabu". :) Ali šalu na stranu, vratimo se činjenicama. Anguilla je američka teritorija za čiju posetu vam je potrebna američka viza dok je odlazak na St Bart koštao tričavih 100e tako da izleti van ostrva nisu bili idelan izbor. Međutim, na samom St Martinu postoji mnogo interesantnih mesta koja možete obići.
Mi smo planirali da posetimo Farmu leptirova koja se nalazi na holandskoj strani ostrva ali kako nam je rekao jedan lokalac koga smo upoznali, treba biti oprezan jer na planinama St Martina živi jako otrovna vrsta pauka pa se turisti ne odlučuju često za odlazak van gradova i naselja. Imajući u vidu da je u vreme kada smo mi bili, St Martin bio označen i kao zona srednjeg rizika za Zika virus, odlučili smo da ipak preskočimo ovo iskustvo. Za one koji ipak odluče da odu do tamo, farma se otvara u 9h svakoga dana i karta za odrasle košta 15e.
Veliku atrakciju na St Martinu predstavlja dolazak prekookeanskih kruzera u Philipsburg. U pitanju su brodovi filmskih razmera koji prevoze turiste iz čitavog sveta na krstarenju po Karibima. Tada Philipsburg posebno oživi i ulice bivaju pune gužve, mase lokalaca koji nude sve i svašta i turista koji obilaze otmene šoping zone ili promenadu tik uz more, na kojoj se mogu fotografisati ovi velelepni brodovi.
Inače, dva glavna grada na ostrvu, Marigot na francuskoj i Philipsburg na holandskoj strani, po svom karakteru su potpuno različiti. Philipsburg privlači turiste željne provoda i dinamičnijeg tempa odmora jer je u pitanju grad pun lokala i barova, žive atmosfere koju dopunjuje pristizanje kruzera, prodavnice dijamanata i najpoznatijih svetskih brendova odeće i aksesoara. To je svojevrsna meka duty free shopinga kakav vlada na čitavom ostrvu. Takođe, ispred samog Philipsburga možete naići na lance prodavnica svetskog glasa poput Carrefour-a, Burger Kinga i slično s tim što treba imati u vidu da je jedan od popularnijih načina naplaćivanja u ovakvim trgovinama širom ostrva - do 10e u kešu, preko toga jedino možete koristiti karticu. Po istom principu, u brojnim restoranima će vam reći da primaju kartice ali će im se aparat pokvariti baš onda kada vaš račun dođe na naplatu tako da vodite računa i uvek imajte nešto gotovine uz vas.
Marigot je grad koji sam doživela kao odredište prilagođeno porodicama sa decom ili turistima kojima odgovara mirniji vid odmora.
Prodavnice se svuda na ostrvu zatvaraju već u 17:30h i nakon toga su samo restorani otvoreni do kasno u noć. Takođe, prodavnice i trgovine rade dvokratno, sa pauzom za ručak koja obično traje sat do sat i po. U Marigotu možete obići tvrđavu na brdu iznad grada koja noću sija u bojama francuske zastave, svetionik, brojne šarmantne uličice pune galerija, restorana i poneke prodavnice skupih brendova ili pak marinu, meni možda i najlepši deo Marigota. Sećate se da sam rekla da dušu St Martina čine ljudi koji na njemu žive?
U marini sam upoznala, u vijetnamskom restoranu u koji smo par puta došli, jednog divnog i nasmejanog starca, vlasnika ovog mesta koji je imao predivan sjaj u očima dok nam je rukom pokazivao na mapi Vijetnama na zidu, selo iz kojeg je došao.
Iako je u ovoj našoj priči o St Martinu on tek jedan od nekolicine lokalaca sa kojima smo imali prilike da se upoznamo, želela sam da ga spomenem kako biste stekli utisak o tome koliko je ovo ostrvo bogato zanimljivim i dirljivim ljudima, onima zbog kojih ćete možda nekada i poželeti da se vratite na St Martin i da im, kao mi uz smešak i pozdrav dok sede ispred svojih radnji ili restorana, mahnete u naivnoj želji da ni oni vas ne zaborave jer ste podelili neka lepa popodneva na ovom ostrvu uz priče o politici, sportistima i mestima odakle potičete...
... Maho plaža ...
Maho plaža je toliko čudesna da je zaslužila posebno mesto u ovoj priči o karipskoj avanturi. Do nje se najbrže stiže kolima u pravcu Philipsburga mada postoji i organizovan prevoz kombijima do Maho plaže ali kao što sam spomenula, oni nisu naročito pouzdani. Ova plaža postala je svetska atrakcija zbog sletanja aviona kompanija KLM i Air France tik iznad oduševljenih turista koji na plaži, u najneverovatnijim pozama pokušavaju da uhvate trenutak nadletanja aviona iznad svojih glava pa smo tako viđali i ljude koji su stajali na krovovima svojih džipova sa selfi stikom u ruci. U digitalnij eri, sve za dobar selfi.:)
Uglavnom, KLM je sletao svakog drugog dana u 11.20h po lokalnom vremenu i najveći problem ovde jeste parking prostor. Moja preporuka vam je da dođete bar sat vremena ranije i pokušate negde da se parkirate vodeći računa o tome da ovde postoji ulica sa po jednom trakom u svakom smeru dok je ostali deo puta vrlo uzak pa je skoro jedino rešenje, parkirati se na zemljanom delu uz sam ograđeni aerodrom. Kod Maho plaže postoji supermarket ali tu nije dozvoljeno zadržavanje vozila na parkingu radi čekanja sletanja aviona.
Dva puta smo bili na ovoj plaži i oba puta doživljaj je bio izvanredan! Moram reći da, iako sam očekivala da će se osetiti onaj potisak zbog blizine aviona o čemu vas upozoravaju table u blizini, jedino što ometa ovaj doživljaj je zaglušujuća buka motora pri sletanju.
Ali vredi svake sekunde vašeg vremena i iako sam pre par dana pročitala da najveći KLM avioni više neće sletati na St Martin, ova plaža će zasigurno ostati atrakcija zbog svoje predivne azurne boje vode i pozicije pred samim aerodromom što omogućuje i doživljaj za turiste koji su već na ostrvu i toplu dobrodošlicu onima koji tek stižu.
... O hrani van restorana ...
Ukoliko želite malo da prištedite, na ostrvu postoje supermarketi u kojima možete za svoj novac vrlo povoljno da prođete. Mi smo obično odlazili u veliki supermarket u Marigotu, uz sam Mc Donalds gde smo se snadbevali svim namirnicama koje su nam bile neophodne. Izbor je zaista bio veličanstven. različitog cenovnog ranga. Ono što mi se posebno dopalo je što uz svaki proizvod piše zemlja porekla pa se tako paradajz uvozio iz Maroka, dinje iz Dominikane i slično... Jednostavno, poreklu namirnica se pridaje veći značaj nego što je to slučaj kod nas.
U tom supermarketu nije bilo ograničenja za upotrebu kartice pa je to svakako prednost. Takođe, na ostrvu postoje brojne prodavnice brze hrane a cena npr.jedne pice se kreće od 11,12e pa naviše, parce kiša se prodaje za 2,80-3e i slično... Kombinacije koje tamo možete probati su više nego neobične pa se u ponudi našla i jedna pica sa artičokama i medom. Nismo je probali pa ne mogu da sudim ali ako se vratim nekada na St Martin, daću sebi priliku i takvo iskustvo da zabeležim. :)
...
I za kraj ovog dela o St Martinu, nadam se da ste saznali nešto novo što vam može biti od koristi ako se nekada odlučite za putovanje na ovo ostrvo. Iako ovo nisu klasični putopisi već više lična zapažanja i afiniteti na koje vam skreće pažnju vaša putnica domaćica :) , očekujem da će vas redovi koji slede još više inspirisati da se otisnete u tu avanturu zvanu daleka putovanja i da date sebi priliku da upoznate neke nove ljude sa udaljenih meridijana!
.... Snalaženje po ostrvu ....
Dakle, kao što sam već spomenula, po ostrvu se najbolje možete kretati koristeći rent a car uslugu ili gradski prevoz. Karibljani za potrebe prevoženja lokalaca i turista koriste kombije sa 10-tak sedišta umesto klasičnih autobusa i karta u jednom pravcu na francuskoj strani ostrva staje oko 1,5e po osobi dok je karta do holandskog dela ostrva duplo skuplja. Međutim, ono što treba znati jeste da je to fiksna cena bez obzira da li ćete putovati do samih gradova ili do narednog ugla. Kombi funkcioniše kao i taksi i zaustavlja se da primi ili isporuči putnike gde god vama to odgovara. Prevoz do aerodroma takođe ima fiksnu cenu i ona iznosi 20e. Iako postoji aerodrom i na holandskoj strani ostrva, najveći broj avio prevoznika koristi aerodrom Princeza Julijana pa se on smatra i najfrekventnijim za jednu grupu karipskih ostrva.Kompanije poput Avisa imaju svoje predstavnistvo tik ispred aerodroma Pr.Julijana. Kako biste iznajmili vozilo, potrebno je da popunite brojne formulare i zajedno sa zaposlenim pregledate vozilo kako bi bila evidentirana sva oštećenja koja već postoje i na taj način isključena mogućnost da budu pripisana vama po vraćanju vozila. Cene su ovde vrtoglave za bilo kakav vid štete nanešen automobilu ali i potpuno sulude ako imate u vidu da vas pesak u autu, na otiračima može koštati i do 200e pri vraćanju vozila pa obratite pažnju na to. Dobijate pun rezervoar goriva i dužni ste da ga dopunite pre vraćanja u firmu. Nakon što se auto pregleda, kombi prevozom bivate prebačeni do aerodroma na vaš let. I još jedna informacija koju smo saznali od lokalnih policajaca u Marigotu - za one koji imaju američku vozačku dozvolu, ona važi na St Martinu kao i evropska, dakle to je sasvim u skladu sa njihovim zakonom.
... Izleti ...
Sa St Martina organizuju se izleti samo do dva najbliža karipska ostrva - do Anguille i do St Barta. Kako sam čitala na internetu pre dolaska na destinaciju, moguće je takođe posetiti i ostrvo Sabu koje je poznato po izvanrednoj, tradicionalnoj čipki ali je to bio i suviše komplikovan i opasan poduhvat s obzirom da se do Sabe može doći ili trajektom koji nije čest ili avionom koji sleće na jednu od najmanjih i najopasnijih pista na svetu pa bi vas po sletanju dočekali lokalci koji prodaju suvenire na kojima piše "Preživeo sam sletanje na Sabu". :) Ali šalu na stranu, vratimo se činjenicama. Anguilla je američka teritorija za čiju posetu vam je potrebna američka viza dok je odlazak na St Bart koštao tričavih 100e tako da izleti van ostrva nisu bili idelan izbor. Međutim, na samom St Martinu postoji mnogo interesantnih mesta koja možete obići.
Mi smo planirali da posetimo Farmu leptirova koja se nalazi na holandskoj strani ostrva ali kako nam je rekao jedan lokalac koga smo upoznali, treba biti oprezan jer na planinama St Martina živi jako otrovna vrsta pauka pa se turisti ne odlučuju često za odlazak van gradova i naselja. Imajući u vidu da je u vreme kada smo mi bili, St Martin bio označen i kao zona srednjeg rizika za Zika virus, odlučili smo da ipak preskočimo ovo iskustvo. Za one koji ipak odluče da odu do tamo, farma se otvara u 9h svakoga dana i karta za odrasle košta 15e.
Veliku atrakciju na St Martinu predstavlja dolazak prekookeanskih kruzera u Philipsburg. U pitanju su brodovi filmskih razmera koji prevoze turiste iz čitavog sveta na krstarenju po Karibima. Tada Philipsburg posebno oživi i ulice bivaju pune gužve, mase lokalaca koji nude sve i svašta i turista koji obilaze otmene šoping zone ili promenadu tik uz more, na kojoj se mogu fotografisati ovi velelepni brodovi.Inače, dva glavna grada na ostrvu, Marigot na francuskoj i Philipsburg na holandskoj strani, po svom karakteru su potpuno različiti. Philipsburg privlači turiste željne provoda i dinamičnijeg tempa odmora jer je u pitanju grad pun lokala i barova, žive atmosfere koju dopunjuje pristizanje kruzera, prodavnice dijamanata i najpoznatijih svetskih brendova odeće i aksesoara. To je svojevrsna meka duty free shopinga kakav vlada na čitavom ostrvu. Takođe, ispred samog Philipsburga možete naići na lance prodavnica svetskog glasa poput Carrefour-a, Burger Kinga i slično s tim što treba imati u vidu da je jedan od popularnijih načina naplaćivanja u ovakvim trgovinama širom ostrva - do 10e u kešu, preko toga jedino možete koristiti karticu. Po istom principu, u brojnim restoranima će vam reći da primaju kartice ali će im se aparat pokvariti baš onda kada vaš račun dođe na naplatu tako da vodite računa i uvek imajte nešto gotovine uz vas.
Marigot je grad koji sam doživela kao odredište prilagođeno porodicama sa decom ili turistima kojima odgovara mirniji vid odmora.
Prodavnice se svuda na ostrvu zatvaraju već u 17:30h i nakon toga su samo restorani otvoreni do kasno u noć. Takođe, prodavnice i trgovine rade dvokratno, sa pauzom za ručak koja obično traje sat do sat i po. U Marigotu možete obići tvrđavu na brdu iznad grada koja noću sija u bojama francuske zastave, svetionik, brojne šarmantne uličice pune galerija, restorana i poneke prodavnice skupih brendova ili pak marinu, meni možda i najlepši deo Marigota. Sećate se da sam rekla da dušu St Martina čine ljudi koji na njemu žive?U marini sam upoznala, u vijetnamskom restoranu u koji smo par puta došli, jednog divnog i nasmejanog starca, vlasnika ovog mesta koji je imao predivan sjaj u očima dok nam je rukom pokazivao na mapi Vijetnama na zidu, selo iz kojeg je došao.
Iako je u ovoj našoj priči o St Martinu on tek jedan od nekolicine lokalaca sa kojima smo imali prilike da se upoznamo, želela sam da ga spomenem kako biste stekli utisak o tome koliko je ovo ostrvo bogato zanimljivim i dirljivim ljudima, onima zbog kojih ćete možda nekada i poželeti da se vratite na St Martin i da im, kao mi uz smešak i pozdrav dok sede ispred svojih radnji ili restorana, mahnete u naivnoj želji da ni oni vas ne zaborave jer ste podelili neka lepa popodneva na ovom ostrvu uz priče o politici, sportistima i mestima odakle potičete...
... Maho plaža ...
Uglavnom, KLM je sletao svakog drugog dana u 11.20h po lokalnom vremenu i najveći problem ovde jeste parking prostor. Moja preporuka vam je da dođete bar sat vremena ranije i pokušate negde da se parkirate vodeći računa o tome da ovde postoji ulica sa po jednom trakom u svakom smeru dok je ostali deo puta vrlo uzak pa je skoro jedino rešenje, parkirati se na zemljanom delu uz sam ograđeni aerodrom. Kod Maho plaže postoji supermarket ali tu nije dozvoljeno zadržavanje vozila na parkingu radi čekanja sletanja aviona.
Dva puta smo bili na ovoj plaži i oba puta doživljaj je bio izvanredan! Moram reći da, iako sam očekivala da će se osetiti onaj potisak zbog blizine aviona o čemu vas upozoravaju table u blizini, jedino što ometa ovaj doživljaj je zaglušujuća buka motora pri sletanju.
Ali vredi svake sekunde vašeg vremena i iako sam pre par dana pročitala da najveći KLM avioni više neće sletati na St Martin, ova plaža će zasigurno ostati atrakcija zbog svoje predivne azurne boje vode i pozicije pred samim aerodromom što omogućuje i doživljaj za turiste koji su već na ostrvu i toplu dobrodošlicu onima koji tek stižu. ... O hrani van restorana ...
Ukoliko želite malo da prištedite, na ostrvu postoje supermarketi u kojima možete za svoj novac vrlo povoljno da prođete. Mi smo obično odlazili u veliki supermarket u Marigotu, uz sam Mc Donalds gde smo se snadbevali svim namirnicama koje su nam bile neophodne. Izbor je zaista bio veličanstven. različitog cenovnog ranga. Ono što mi se posebno dopalo je što uz svaki proizvod piše zemlja porekla pa se tako paradajz uvozio iz Maroka, dinje iz Dominikane i slično... Jednostavno, poreklu namirnica se pridaje veći značaj nego što je to slučaj kod nas.U tom supermarketu nije bilo ograničenja za upotrebu kartice pa je to svakako prednost. Takođe, na ostrvu postoje brojne prodavnice brze hrane a cena npr.jedne pice se kreće od 11,12e pa naviše, parce kiša se prodaje za 2,80-3e i slično... Kombinacije koje tamo možete probati su više nego neobične pa se u ponudi našla i jedna pica sa artičokama i medom. Nismo je probali pa ne mogu da sudim ali ako se vratim nekada na St Martin, daću sebi priliku i takvo iskustvo da zabeležim. :)
...
I za kraj ovog dela o St Martinu, nadam se da ste saznali nešto novo što vam može biti od koristi ako se nekada odlučite za putovanje na ovo ostrvo. Iako ovo nisu klasični putopisi već više lična zapažanja i afiniteti na koje vam skreće pažnju vaša putnica domaćica :) , očekujem da će vas redovi koji slede još više inspirisati da se otisnete u tu avanturu zvanu daleka putovanja i da date sebi priliku da upoznate neke nove ljude sa udaljenih meridijana!
Нема коментара:
Постави коментар