понедељак, 26. септембар 2016.

Jedna mala oda Ljubavi


Ljubav je...

Ljubav je bliskost, humor, zagrljaj i razgovor kada nam je teško, prijateljstvo i razumevanje.
Ljubav je prihvatanje. Poštovanje različitosti.
Ljubav je opraštanje sitnih nesavršenosti, zahvalnost za krupne savršenosti.
Ljubav je borba za zajedničke ciljeve.
Ljubav su snovi koje sanjamo zajedno.
Ljubav je vera u zajedničku budućnost i ulaganje sebe u zajedništvo.
Ljubav je deljenje, briga i saosećanje.
Ljubav je spremnost na decu i obaveze, na odanost i iskrenost, na strpljenje i podršku.
Ljubav je odluka da se izabere Ljubav.
Sve ostalo samo je imitacija Ljubavi.



недеља, 28. август 2016.

O žitu i kukolju. O večnosti i greškama

Što smo stariji, kažu da teže opraštamo. Sebi, drugima, životu. Smatramo da je svaka pogrešna procena izgubljeno vreme na putu ka večnosti ali ako će ona zaista i doći - šta je jedan tren naspram beskonačnog? Šta je jedna greška ili njih sto ako ću zahvaljujući njima da napredujem kao ljudsko biće, da razvijam svoju svesnost i dočekam tu večnost u spokoju i miru, sa oproštajem za sve one koji su me povredili i oproštajem za sebe što sam samoj sebi dala pravo da živim, pa i pogrešim?
Pa ipak, iako sve ovo znamo, često se zaglavimo u onome "Ne mogu". "Ne želim, neću, ne zaslužuju." I nekada smo zaista i u pravu jer nas mnogi i ne zaslužuju i iz tih grešaka treba izvući pouku. Ali isto tako, zamagljena vida nećemo ni moći da razaberemo žito od kukolja. I da shvatimo da i najkvalitetnije zrno može da se pokvari ako se ne skladišti dobro. Ako prema njemu ne postupamo onako kako bismo trebali.
Svaka je kriza prilika za rast. I uvek se trebamo zapitati da li smo možda i mi za nekog drugog kukolj ili žito. Da li je prema nama dobro postupano ali i da li smo možda nečim zaslužili ili nismo zaslužili da budemo pomešani sa onim što nismo. Možda su naše oči bile zamagljene ali možda su tuđe jednostavno defektne. nesposobne da vide ko mi jesmo i šta mi predstavljamo.
Za nekoga smo previše krupno zrno.
U vremenu koje nas više nego ikada podseća da cenimo i vrednujemo sebe na osnovu spoljašnjih i površnih merila učinite korak nazad, povucite se i odlučno recite NE svemu onome što vašem životu oduzima kvalitet.
Ne rasipajte se na ljude koji to ne zaslužuju.
Život nam daje onoliko koliko mislimo da zaslužujemo.
Ako je neko zrno za vas premalo, tražite i daće vam se više.

понедељак, 26. јануар 2015.

O odlascima i dolascima

U životima svakoga od nas dođu trenuci kada neke stvari treba posložiti. Prioriteti se promene, nove prilike nam se otvore (a neke i zatvore), nove staze nas odvedu tamo gde nikada nismo verovali ili znali da cemo stići. I upravo u takvim, tranzitornim periodima, nametne se potreba da sami sa sobom analiziramo gde smo sve bili, gde smo sada i gde bismo voleli da stignemo. I ko će nam biti saputnici na tom putu. Oduvek sam verovala da se ne smemo plašiti gubitka jer bismo ga u suprotnom, svojim mislima na neki način i prizivali. To zovu samoobistinjujuće proročanstvo, na šta god da usmerimo svoju pažnju i energiju to će jačati i tražiti svoj put da se obistini u našoj realnosti. Stoga ništa u ovom životu ne treba strahom vezivati za sebe. Ni  želju za pohvalama od strane drugih, ni materijalne težnje, ni ljude. Posebno ne ljude.
O odlascima i dolascima bismo svi mogli da napišemo knjigu. Da posvedočimo o postojanju i isto tako, iščezavanju nekih osoba iz naših života. I to je uvek dobro za nas. Verujem da niko ne ulazi slučajno u naš život i da isto tako, svaki od tih pojedinaca ima neku bitnu lekciju da nam prenese. Zadatak da nas nauči lekciji o nama samima i našim slabostima. Jer neretko biramo ljude, ne po vrlinama koje liče na naše, već po manama koje bismo mogli da podelimo. Možda to i jeste neki karmički obrazac da samo zajedno i učeći jedni od drugih možemo da prevaziđemo vlastite nedostatke i izrastemo u osobu uzvišenije i čistije svesti. Jer istovetni ljudi spiraju sa nas sve naše dugogodišnje slojeve kojima se štitimo u ovome svetu i stoga su nam neophodni. Do izvesnog trenutka.
Bila sam i ja često ta koja je odlazila. Čak i onda kada to druga strana nije shvatala, nije razumela i nije želela. Ali ja znam da prepoznam lekcije koje su meni u ovom životu bitne i stoga, ostajući u neadekvatnim odnosima ne bih postigla ništa drugo do zadržavala tu osobu koja takođe treba da krene dalje. Nisu sva prijateljstva suđena kao ni sve ljubavi. I ne treba da se osećamo loše ako u nekom trenutku shvatimo da osoba pored nas nije više ono naše istovetno po manama i vrlinama već neko ko ne želi da nas pusti iz sasvim izmenjenih i pogrešnih pobuda. Ne treba ostajati u toksičnim prijateljstvima ali isto tako ne treba ni olako nedostatak truda, vremena i gubitak motivacije za druženje prepisati ne slaganju karaktera i različitim pogledima na svet.
Divim se ljudima koji uspevaju da zadrže, obnove i još više unaprede svoje veze iz detinjstva. Da rastu i odrastu zajedno. To je predivna dragocenost i verujem da svi mi možemo bar jedno takvo prijateljstvo da prepoznamo i u svom životu. A i ako su se veze negde usput rastegle i malo zagubile, nikada nije kasno da se komunikacija obnovi i uloži napor više zarad onih do kojih nam je stalo. Treba negovati ljude koji su sa nama oduvek, one koji su svesni svih naših padova i uspona a opet nas ne procenjuju i ocenjuju na osnovu njih. 
To su ljudi od kojih ne treba da naučimo lekcije već ljudi koji zajedno sa nama uče i dele znanje o životu. Ti ljudi su, kao što je to rekao Šri Činmoj, "predivni baštovani koji čine da vrt naše duše cveta i raste."

субота, 03. јануар 2015.

Praznično raspremanje. Projekat 2015

Kao i većina drugih ljudi, i vi verovatno provodite ove praznične dane leškareći, gledajući novogodišnje filmove i uživajući u ukusnoj hrani i nezaobilaznom - pravljenju lista. Things to do in new year. Pa, praznični dani nam i obećavaju svojom svečanom atmosferom da su nam snovi i njihovo ostvarenje na dohvat ruke i da je sve što je potrebno, popisati na papir svoje male i velike ciljeve za predstojeću godinu. Ali zašto ove godine ne bismo postupili drugačije?
U par navrata razgovarala sam sa ljudima koji toliko vole osećaj koji nam daruju praznici da novogodišnju jelku i dekoraciju zadržavaju sve do februara a neki još entuzijastičniji - i do aprila. Činjenica je da nas praznici uljuljkuju u ideji da je sve lako i moguće, jednostavno i bez žurbe i stresa, da se sve može i sve hoće, da se za sve ima vremena. Ali nije tako. Što pre skinemo ružičaste naočare i postanemo svesni da bez mnogo rada nema ni plodova, nećemo ni ove godine, kao mnogo puta do sada, čekirati želje sa svoje wish liste. Stoga ostavimo magiju za čajanku kod Alise i medenjakov špajz i umesto da zapisujemo svoje želje, krenimo već sad u ovoj ušuškanoj atmosferi pospanosti i smanjene produktivnosti - da gradimo put ka ostvarenju svojih snova!
   U ovoj godini čvrsto sam odlučila da pomerim sopstvene standarde. Da budem više, bolje, snažnije Ja nego u prethodnoj godini. Da se borim iz sve snage za ciljeve koje sam sebi postavila i da nadogradim sebe u svakom smislu - da doživim nova i drugačija iskustva koja će me transformisati u Ženu Budućnosti kakva sanjam da postanem. U ovoj godini rećiću više nego često NE elektronskim medijima, NE virtuelnom svetu i umesto njega izgradiću još bolji, kvalitetniji i daleko funkcionalniji i povezaniji svet u realnosti bez potrebe da informacije o svom životu plasiram dalje kako bih nekoga zadivila. U ovoj godini moja dela će govoriti u moje ime - dalje, glasnije i bez potrebe za reklamom. U ovoj godini izgradiću novi svet za sebe i one koje volim, svet lišen svega onog suvišnog, nepotrebnog i lažnog što svi nosimo sa sobom kao prtljag iz godine u godinu.
U ovoj godini - neću praviti liste. Neću gubiti vreme na san o snovima već ću ih živeti, jedan po jedan, dan po dan. Ovih dana često možemo čuti da ljudi pričaju o malom/velikom projektu Marka Zukenberga koji podrazumeva da će svake nedelje ove godine pročitati po jednu novu knjigu iz različte zemlje i na taj način upoznati neku novu kulturu, proširiti svoje znanje, raščistiti svoje vidike. Ali kao i svi projekti - i ovaj se sprovodi u delo bez potrebe da se dugoročno planira a onda odlaže njegovo izvršenje.
Budite sami sebi najveći izazov ove godine. Borite se protiv sebe za sebe! Zagrizite život umesto da samo omirišete njegovu punoću i lepotu. Usudite se - to zahteva hrabrost ali daje oslobođenje. I za kraj ću vam citirati reči jedne od najdivnijih i najmudrijih žena koje znam a za koju imam sreću da je mogu nazvati svojom prijateljicom: "Želim ti jednu nezaboravnu godinu, pre svega po tome što ćeš dobiti diplomu ali i drugim radostima koje će pratiti to oslobođenje, da pored neminovnih gubitaka na kraju dobiješ snagu i doživiš promenu kakvu priželjkuješ."
U to ime - krenimo!

среда, 31. децембар 2014.

Srecna Nova godina!

S obzirom da se već sada oseća groznica najluđe večeri i da će večeras biti još veće ubrzanje u našim životima, želim vam ovako bez žurbe - najlepšu, najsrećniju, najzdraviju i najmaštovitiju Novu Godinu! Da u 2015-oj budete radosniji, ispunjeniji, produktivniji; da budete svetlo i za same sebe i za one oko vas; da se na vas ugledaju i da vaš trag prate, da vas vole i da volite, da vas cene i da i vi druge cenite... i još pregršt najsnažnijih želja kojih se jesam i nisam setila da vam poželim. Budite vi i budite najsrećniji! Srećna vam nova 2015-ta godina! :)



петак, 24. октобар 2014.

O bliskosti i romantici danas i nekad. Vera u moderne bajke

  Često smo u prilici da čujemo da je digitalni svet u kojem danas živimo brz i hladan, surov i sveden na informacije koje jednim klikom kruže između nas i drugih ljudi. Vreme socijalnih mreža je okarakterisano kao vreme gubitka nežnosti, bliskosti i iskrene ljudske razmene emocija i misli. Umesto da provode vreme uživo, mnogi svoja prijateljstva svode na online komunikaciju zagovarajući ideju da ne mogu da postignu sve što žele i da vremena jednostavno nema dovoljno. Ali mnogi su i prinuđeni da zbog daljine koja ih razdvaja pokušaju da bliskost održe na ovaj način. Ipak, socijalne mreže su i dalje najpopularniji vid današnjeg modernog druženja a istovremeno, za mnoge i emotivno najdiskutabilniji.  Ali da li je tako?
. . .
Pisma su nekada služila kao najbolji pokazatelj nečijih namera i najtopliji vid komunikacije kada nam neko nije blizu ili kada nismo u prilici da mu uživo kažemo ono što želimo. Bila su najintimnije sredstvo kojem nekome dajemo do znanja da mislimo na njega i pritom izražavamo naše najdublje osećaje i želje. I iako su danas gotovo izbačena iz upotrebe i zamenjena mejlovima ili Facebook chat-om, romantika i retro duh koji nose odolevaju vremenu i podsećaju nas na toplinu koju u srcu uvek izazovu slova ispisana na papiru, šušketanje koverte i poštanske markice. Nostalgija za prošlim vremenima... Na ličnom primeru uvidela sam kako je moguće objediniti i jedan i drugi, i moderni i nekadašnji vid izražavanja emocija u cilju ostvarenja bliskosti i baš na taj, meni poetičan način, srela sam ljubav kakvu sam oduvek priželjkivala, moju realnu verziju romantične, filmske ljubavi.
Online komunikacija nametnula se kao neizbežan vid našeg druženja s obzirom da su nas kilometri i kilometri razdaljine delili, bez mogućnosti da tu razdaljinu savladamo u neko skorije vreme. Bar sam ja tako mislila u početku, ne shvatajući da sam srela jednog divnog, hrabrog čoveka koji samo jednim klikom ili avionskom kartom preleće ceo svet zarad svojih želja. Bio mi je inspiracija još tada, neustrašiv i spreman da zagrize život, optimistično čekajući šta će mu novo budućnost doneti. A donela je mene, sasvim iznenada, kao čitateljku očaranu njegovim umećem pisanja i dočaravanja sopstvenog iskustva sa dalekog putovanja u Bangkoku... Reči i reči nastavile su da se nižu, Nova godina da stiže i sve se činilo kao magičan susret ali i dalje daleko od željenog. Kao san koji se živeo zahvaljujući modernom, digitalnom dobu na kojem sam tada bila beskrajno zahvalna. Ali daljina je i dalje bila realnost koja me je opominjala da neke snove ipak moramo shvatiti samo kao snove, kao slatku iluziju da nešto može biti drugačije nego što jeste.
Sve do jedne divne, rukom ispisane poruke na kartici ubačenoj među maštovite ljubičaste cvetove, koji su stigli na moju adresu kasno uveče na Dan zaljubljenih. Stiglo mi je cveće iz Čikaga :), potpuno nenadano, u mojoj omiljenoj boji. I tog trenutka shvatila sam da je život zaista čaroban ako želimo tako da ga vidimo i da gde ima želje uvek ima i načina. I dalje su nas razdvajale daljine, i dalje nije bilo šanse da tu prepreku savladamo ali uprkos tome, neko poseban je mislio na mene taj dan i želeo da mi ulepša ovaj praznik malim i ljupkim gestom pažnje. Bio je to i ostao najlepši poklon koji sam ikad dobila.
Dok nismo dobili šansu da se sretnemo, odnosno sve dok je on nije stvorio, i dalje je naša romantika preplitala rukom ispisanu razglednicu i otkucanu poruku. Stoga su mi oba načina održanja bliskosti potpuno posebna i prirasla srcu jer vraćaju veru u to da ljudi i dalje žele da se povežu sa sebi sličnima, da i dalje ima mesta za prave ljubavi i nove, moderne bajke.
Svoju priču podelila sam sa vama u želji da vam vratim veru u bliskost i ljubav. Želela sam da vas podsetim na to koliko je život lep i koliko zna da nas obraduje samo ako mu pružimo priliku za to i dočekamo ono što nam nudi širom otvorenih ruku! Pošaljite nekome danas razglednicu, napišite rukom pismo, pozovite nekoga koga dugo niste ili nekoga ko vam jednostavno nedostaje i koga biste voleli da vidite i čujete. I recite Volim te.
Nikad ne znate gde vas te dve lepe reči mogu sutra odvesti. :)




среда, 15. октобар 2014.

Roze oktobar. Za 365 dana zdravlja!

Oktobar se tradicionalno širom sveta obeležava kao mesec borbe protiv raka dojke, jednog od danas vodećih uzroka smrtnosti žena različitih generacija. I iako se mnogo insistira na prevenciji a žene medijski pozivaju na edukaciju o pravilnom izvođenju samopregleda dojki, ipak smo daleko od rezultata koje želimo da postignemo a još dalje od nivoa svesti kakav želimo da naše žene imaju. Stoga je Avon, kompanija koja je svoju svrhu proširila mnogo iznad bazične delatnosti kojom se bavi, pokrenula niz akcija kojima se i ove godine deluje na žensku svest o značaju rane dijagnostike raka dojke i mogućnosti da se život sačuva i odbrani.
Svojevremeno sam, osvrćući se na jedan sjajan tekst sa sajta Wannabe Magazina koji bih i vama preporučila da pročitate, napisala sledeće:  Od svih vaših sjajnih tekstova koje sam do sada pročitala, ovaj je najbolji primer osvešćenog, edukativnog i inspirativnog novinarstva koje za cilj ima pružanje informacija onima kojima su one najpotrebnije uz istovremeno širenje #MilionRazloga zašto je dobro biti obavešten, upozoren i pre svega odgovaran prema samom sebi i svom zdravlju. Iako je teška tema u pitanju, dopada mi se što je tekst napisan u duhu podrske i ohrabrenja svim ženama da preventivno brinu o zdravlju svojih grudi i budu deo ove fenomenalne, sada vec deceniju duge, Avon kampanje koja nastoji da svima nama obezbedi bolji i srećniji život shodno svog sloganu - #Zato što me najbolje stvari tek čekaju.
Ono sto bih dodatno istakla je i divni završetak ovog teksta u kom nisu samo taksativno nabrojana dostignuća Avon kompanije na ovom polju već je predočen, hronološkim redom, optimistični porast nivoa akcija koje #Milion razloga zašto želim svet uz tebe, svrstavaju u jedan od najvećih projekata kojima se u našoj zemlji delovalo na kolektivnu svest o prevenciji i očuvanju ženskog zdravlja. Jer svaka od nas to zaslužuje.
#Potrebne smo jedna drugoj.
Zapamtite ove reči i budite deo Roze trase koja će 18.oktobra započeti u Knez Mihajlovoj ulici! Dajte svoj doprinos i onim ženama koje sa ovom bolešću žive i svojoj budućnosti jer sve smo iste i sve smo bitne.
Ono što bih takođe želela da istaknem shodno svom medicinskom znanju a u šta, nažalost, mislim da dosta žena nije upućeno, jeste i to da svaka benigna promena tkiva dojke - fibrodysplasia i fibroadenoma takođe zahteva konstantno ultrazvučno praćenje na svakih 6 meseci. Iako su u pitanju promene koje imaju mali potencijal za malignom alteracijom, činjenica je da većina žena samopregledom otkrije ove promene i to izaziva paničan strah od mogućeg nalaza zloćudnog tumora. Stoga je vrlo važno na vreme uočiti i ove promene tkiva dojke i preventivno reagovati odgovarajućom terapijom koju vam vaš lekar preporuči.
Jer naše zdravlje nema cenu.
Zdrava žena je najsrećnija žena.