уторак, 22. новембар 2016.

Iz ugla poznog jesenjeg dana. O Almodovaru i drugim starim (novim) strastima


Dok pod nogama šušti jesenje lišće, još uvek suvo i obradovano ovim ne nadanim sunčanim danima, u potrazi za inspiracijom često smo skloni da putevima mašte lutamo daleko. Da sanjarimo o nekim udaljenim destinacijama, nepoznatim kulturama, neobičnim kuhinjama sveta. A zahvaljujući sposobnosti da oko sebe iznova uočavamo sve ono što nam je do tada promicalo ili jednostavno čekalo svoj trenutak da dodje na naš dnevni red, možemo otkriti čitav jedan novi pogled na sebe i svet oko sebe. Na umetnost, na kulturu, na napisano, doživljeno, viđeno. Našim ili tuđim očima nebitno je, sve dok smo u stanju da delić te lepote prisvojimo i osvojimo za sebe.
... Opusu Pedra Almodovara oduvek sam se divila. Ali izdaleka, smatrajući njegove filmove suviše realističnim i potresnim, verujući da tek treba da dođe neko vreme kada ću im se posvetiti i odustati od tematike koja me je do tada zanimala, od istorijskih, nadrealnih, autobiografskih, filmova koji propagiraju neki vid maštovitog. Smatrala sam ih suviše teškim za trenutke u kojima sam birala da ih pogledam, verujući da je mom umu posle zamornog dana potrebno nešto da ga razonodi i opusti umesto dramatičnih i protresajućih emocija kakve njegovi filmovi nose. A onda sam naišla na Julietu (2016). Na divnu priču o odrastanju i gubitku proisteklu iz pera književnice i Nobelovke Alis Monro a zaokruženu vizijom Pedra Almodovara. Talentovane glumice koje nose ulogu iste žene i različitim vremenskim razdobljima, odlično su iznele prolaznost i stvarnost vremena, tu životnost tako karakterističnu za rad ovog filmskog velikana ali ne zaboravimo da bi, bez scenarija kao osnove ove drame, i sam film pretrpeo neki vid nepopravljive greške pa stoga Monro i Almodovar podjednako dele uspeh koji je ovaj film doživeo i snaznu poruku koju je svetu poslao. Jedne su majke. A ljubavi su prolazne sem one večite, između majke i deteta. I stoga je Julieta (2016) priča o odrastanju i majke i kćerke, zapis o sazrevanju dve duše dok ih sudbina opet ne spoji mnogo godina kasnije, ujedinjenih u nesreći ali i ljubavi. Kao stranama istog novčića sudbine.
Trailer Julieta (2016) 
... Za Burdu znam otkad znam i za sebe. Još kao devojčici, baka mi je šila odeću za lutke na staroj Višnji. I zvuk šivaće mašine zauvek mi se urezao u sećanje, zajedno sa njenim savijenim leđima i otvorenim Burdama na stolu, belom kredom i papirom za crtanje. Nekada smo Burde dobijali iz Slovenije a danas se već uveliko prodaju kod nas, u nešto izmenjenom izdanju Burda Style. Pa ipak, iako je vizija Ane Burde bila da običnim ženama širom Nemačke a kasnije i sveta, ponudi mogućnost da i one nose najnovije modele haljina i aksesoara po znatno nižim cenama zahvaljujući namenskom šivenju po šnitovima, Burda je postala mnogo više od toga. Postala je brend kojem se veruje i sa kojim su žene mogle da se poistovete, čitajući i savete o negi, o izradi savršenih božićnih kolača ili dekoracija za svoj dom, o knjigama koje bi trebalo da pročitaju a u modernije vreme, o internet stranicama koje bi trebale da posete. I sećam se, te stare Burde od kojih je naša najstarija kućna sačuvana Burda izdata čak 1950. i neke godine, u meni su probudile tri podjednako jake ljubavi: šivenje, nemački jezik i pravljenje kolača pomoću modli. U prve dve stavke već sam se oprobala dok mi je izrada ginger cookies-a još uvek velika želja. Nikada se nije imalo vremena ili možda bolje, nije bilo volje da se sa tim bavim i na to odvojim vreme. A onda sam odlučila da ove zime napravim najlepše Burdine kolače. Sa sve ukrasnim kuglicama, glazurama, punjenjima, umetnošću nanošenja fila pomoću "kese". I da uz tako pripremljene kolače, otvorim svoju decembarsku Burdu i uporedim je sa mlađim varijacijama istog u vidu španskog Moldesa.
... U susret zimi nekako ide lepo vino. Može i kuvano, sa ponekim štapićem cimeta, malo zvezdastog anisa ili prstohvatom vanile. Ali sam nedavno otkrila baš jedno kojem nikakav drugi dodatak ne treba. I postalo je moje omiljeno, Prokupac Vinarije Ivanovic. Savrseno slatko, pitko crveno vino, sa aromom voća, idealni spoj uz neki fini gastronomski užitak kakav pruža Lavina . U ovom restoranu obrela sam se sasvim slučajno i oduševila atmosferom, enterijerom od drveta, maštovito naslaganim bocama vina, ljubaznošću zaposlenih i izvrsnom hranom. Iako nisam od onih ljudi koji smatraju da je restoranska hrana bolja od domaće i tradicionalne, jesenje-zimski period se čini kao pravo vreme da se malo istraži sopstveni grad i proba nešto novo, pod sjajem lampi i dekorom stilizovanog ambijenta.

...
I dok prolaze novembarski dani a neki dugo planirani ciljevi bivaju sve bliži, pozdravljam vas do sledećeg posta inspiracije i nekih novih ideja koje ću vam predstaviti.
Do tada - volite, osluškujte, probajte i želite!

среда, 26. октобар 2016.

U susret jeseni: Izdanje nadahnuća, nekih lepih reči i još lepših projekata

Ovih dana, jesen me snažno motiviše mada, ako se vratim mislima u prošlost, oduvek je bilo tako. Obilje planova, puni tefteri, to do liste. Misaona ekstaza. Jesen je za mene oduvek bila intelektualno najproduktivnija deonica godine. Godišnje doba kada sam, samo sticajem okolnosti mnogo više unutra a zapravo, podstaknuta tišinom i introspekcijom, posvećena mnogobrojnim zamislima i planovima koje nameravam da realizujem.
Ove jeseni, sve se složilo na svoje mesto. Možda to ima veze i sa onim čuvenim brojem 30 kojeg se mnogi bezrazložno plaše. 30.rođendan veličanstvena je prekretnica za mene. Iza sebe ostavljam mukotrpan ali dragocen put na kojem sam naučila mnogo, izgradila sebe kao ličnost, posložila sopstvene prioritete i rekla veliko DA životu. Veličanstveno DA svim mogućnostima koje me čekaju i jos veličanstvenijoj dekadi koja je preda mnom! I zato ću u novembru slaviti taj veliki jubilej pobede nad svim teškoćama sa kojima sam se uspešno suočila i izborila. Jača sam nego što sam ikada mislila da jesam. Jer sam borac, vizionar, pionir na putu promene kojim menjam ne samo svoju već i realnost svih ljudi do kojih moje reči mogu dopreti. I stoga tu groznicu bliskog rođendana već sada osećam, radujem joj se i priželjkujem je.
Da veličam svoj život u svoj svojoj punoći!
Jednom davno pročitala sam divnu misao :"Nikada ne znate ko se ugleda na vas i kome ste inspiracija". Tačno, ne znamo. Ali isto tako i drugi ne znaju koliko neke sitnice koje čine mogu da motivišu i pokrenu našu realnost. Da nas razmrdaju i podsete da ustanemo sa tog kauča i uradimo sada i odmah nešto bitno za svoju budućnost. Neka je to i sitnica, od malih promena sve i počinje!

I stoga, kako sam želela da vas inspirišem i da vam obojim ovaj oblačni dan, da vas podsetim da u svakom danu postoji nešto lepo čemu se treba radovati, delim sa vama spisak dobrih vibracija. Adrese interesantnih mesta, staništa nesvakidašnjih ideja i umetnika i sve ono ostalo što podiže energiju na neki viši nivo i u svakome od nas može probuditi umetnika.
Jer svi to u biti i jesmo, čudesni mađionicari koji svoj ali i mnoge druge živote čine lepšim, boljim, ispunjenijim. Svrsishodnijim!
                                ...
- Za Bhakti Hub u Kosovskoj 49, zajednicu originalnih i nesvakidašnjih ljudi, čula sam savim slučajno pre par meseci. Naime, otkad sam se susrela sa Kirtan pevanjem i poželela da ga izučavam, spomenuta adresa nametnula se sama po sebi kao pravi izbor za negovanje i praktikovanje ove duhovne prakse. Ali Bhakti Hub je mnogo više od toga - ona je inkubator dobrih ideja i zanimljivih znanja kroz koja možete mnogo saznati o sebi ali i o svetu koji nam je samo fizički daleko.
Jogistički principi, zvuk tibetanskog gonga, radionice pravilnog disanja i budjenja vitalne energije - sve su to samo neki od primera brojnih praksi i učenja koja vam se nude na ovoj adresi, A jesen je, čini se, idealno vreme za početak neke nove i korisne navike koja će nam otvoriti um, proširiti krug poznanika i dozvoliti nam da istražimo svoje mogućnosti do maksimuma, otvarajući se svemu što je novo, inspirativno i umu  i telu podsticajno. Više o Kirtan večerima možete saznati na sledećem linku:
https://www.facebook.com/events/333484033695754/

- Konak kneginje Ljubice, znameniti spomenik kulture, ove jeseni ugostio je nesvakidašnju izložbu pod nazivom " Strasti i snovi italijanske mode: Kreativnost, stil i istraživanje ". Ovu postavku modela visoke italijanske mode moguće je pogledati od 18.oktobra do 6.novembra a među imenima čuvenih kreatora koji potpisuju ove modne komade, navode se samo neki od trenutno najtalentovanijih dizajnera sadašnjice: Đorđo Armani, Laura Bijađoti, Valentino, Versaće. Fendi...
Iako postoji trend da se moda u savremenom društvu posmatra samo kao statusni simbol i površno obeležje materijalnog bogatstva, nije zgoreg podsetiti se da iza svakog odevnog komada stoji vreme, rad, trud i jedinstvena vizija njegovog autora. Stoji čitav tim ljudi koje je motivisala mašta, strast, talenat, inspiracija, želja da svojim rukama stvore sve ono što um zamisli, da materijalizuju svoje najdublje želje i umetničke snove. Stoga je moda jedna od retkih oblasti ljudskog stvaralaštva koja je motivisana pre svega snažnom potrebom da se ideje i misaoni procesi materijalizuju u službi lepote, vanvremene i večne, u službi ideala, u službi čežnje da se iza sebe ostavi nešto što estetski i taktilno zadovoljava potrebe ljudi za kvalitetom, praktičnošu i udobnošću koje nude plemeniti materijali, ručni rad i pažljivo osmišljeni krojevi odeće stvorene da svaki naš trenutak života otrgne od zaborava. Da ga ulepša i zaogrne velom sigurnosti u sebe i zadovoljstva koje nam moda, od kada postoji, svakodnevno nudi.
 -  Odlazak u prirodu i posvećivanje sebi. Zvuči kao jednostavan korak za vraćanje ravnoteže ali ga mnogi od nas redovno preskaču. Nema se vremena, izgovor je koji se često čuje. Ali to mesto ne mora biti daleko. Ne mora biti ni svima poznato, zapravo, i bolje je da nije. Ova fotografija uslikana je na mom izvoru pozitivne energije. Kada god osetim da mi je potreban predah, dodjem baš ovde, među četinare, na trim stazu koja me nepogrešivo vodi u pravom pravcu. I tako nestanem na par sati. Dalje od gužve, od ljudi, od buke i stresa koji diktira dan... Sakupljam energiju za nove poduhvate dok upijam lepotu svuda oko sebe. I skupljam jesenje plodove za dane kada će mi nadahnuća zatrebati. Za neke nove priče na koje će me motivisati.
Radionica kreativnog i inspirativnog kuvanja  prilika je da na jednom mestu uplovite u svet netipičnih mirisa i ukusa hrane koja zbližava ljude i probudite u sebi želju za novim korisnim i kreativnim hobijem.
U organizaciji Holističke akademije, ovi susreti nude šansu da naučite nešto novo, upoznate neobične ljude, razmenite recepte i uz puno pozitivne energije, preispitate svoje poimanje tradicionalne trpeze! Jer u eri brzog življenja, slow living i pre svega slow eating koncept može da posluži kao dobra polazna tačka za istraživanje drugačijeg pristupa životu koji nudi više i uzima manje. A sve u službi zdravijeg i dugovečnijeg života!

...
I za kraj ovog pisanja, želim da se najiskrenije zahvalim svima vama, divnim ljudima koji me čitate i od kojih sam neke imala priliku i da upoznam na ovom svom, petogodišnjem putovanju ka srećnijem životu. Ohrabrujem sve one koji žele da mi se jave i da zajedno, idejama i mislima, ulepšavamo ovaj svet na jedan skroman ali bitan način.
Radost se umnožava baš onda kada se deli. Do tada je samo zarobljena unutar jednog pojedinca. Ne dozvolite da se to desi, delite radost i volite ljude i onda kada ne znaju da to činite.
Dovoljno je da vi to znate!

уторак, 18. октобар 2016.

Susreti sa srećom

... Svuda ih je. Pojavljuju se kao mali zračci nade. Onda kada verujete ili pak ne verujete. Kada ste mislima daleko, u nekom davnašnjem susretu. Ili blizu, tu na klupi. U pokretu. Nasmejani. Srećni. Zamišljeni. Ne toliko srećni.
Jednom davno shvatila sam da imam ogromni kapacitet za Ljubav. Da znam i umem da prepoznam, vidim, uočim sve ono lepo, oku sakriveno. Da prepoznam lepotu u nečijem pogledu, osmehu, boji glasa, koraku, sklanjaju kose sa lica. U načinu na koji neko čita novine, prati pogled tekstom. U načinu na koji drži šoljicu kafe. Ili maše nekom dragom ko mu dolazi u susret. 
Znala sam da uočim ljubav u naizgled bezazlenim sitnicama. Da osetim ljude, duboko, lično. Da ih razumem i zagrlim čak i kad ništa ne kažem. Znam da su osećali i znali. Oduvek sam volela ljude. Jer najčistije verujem da u svakome od nas čuči nešto dobro. Nešto ranjivo, nekada povređeno ali i nešto netaknuto. Nešto za šta možda ni sami nismo znali ili još uvek ne znamo da postoji u nama. A postoji. To jezgro snage koje osetim svaki put ovih dana kada udahnem oštar oktobarski vazduh. 
Sreća je oko mene jer je svo vreme bila u meni
Ono što jesam to i projektujem na druge. Ono što nosim u sebi  - to i vidim oko sebe.
I to nije samo još jedna od čuvenih selfhelp tehnika za postizanje balansa. To je najveća životna istina. Sa srećom smo u prilici da se sretnemo svakoga dana sve dok ne prelazimo na drugu stranu ulice. Dok ne sklapamo oči, ne zaklanjamo pogled. Dok se ne trudimo da izbegnemo ono što je dobro.
Dok ne osvetlimo svoju tamu, sreća će nam uvek biti dovoljno blizu a ipak daleko da nam promakne. Da je ne primetimo i da svi ti svakodnevni susreti prođu mimo nas kao duhovi. Kao utvare u nekom prašnjavom, mračnom kutku duše. Jer samo ono što ne poznajemo možemo i da ne zavolimo.
Ko sebe poznaje, taj sebe i prihvata a svako prihvatanje vodi u Ljubav. I svakodnevne susrete sa srećom.
Jer smo tako izabrali. 
A Ljubav je izbor. 
Prihvatanje je izbor.
Sreća je izbor.

понедељак, 26. септембар 2016.

Jedna mala oda Ljubavi


Ljubav je...

Ljubav je bliskost, humor, zagrljaj i razgovor kada nam je teško, prijateljstvo i razumevanje.
Ljubav je prihvatanje. Poštovanje različitosti.
Ljubav je opraštanje sitnih nesavršenosti, zahvalnost za krupne savršenosti.
Ljubav je borba za zajedničke ciljeve.
Ljubav su snovi koje sanjamo zajedno.
Ljubav je vera u zajedničku budućnost i ulaganje sebe u zajedništvo.
Ljubav je deljenje, briga i saosećanje.
Ljubav je spremnost na decu i obaveze, na odanost i iskrenost, na strpljenje i podršku.
Ljubav je odluka da se izabere Ljubav.
Sve ostalo samo je imitacija Ljubavi.



недеља, 28. август 2016.

O žitu i kukolju. O večnosti i greškama

Što smo stariji, kažu da teže opraštamo. Sebi, drugima, životu. Smatramo da je svaka pogrešna procena izgubljeno vreme na putu ka večnosti ali ako će ona zaista i doći - šta je jedan tren naspram beskonačnog? Šta je jedna greška ili njih sto ako ću zahvaljujući njima da napredujem kao ljudsko biće, da razvijam svoju svesnost i dočekam tu večnost u spokoju i miru, sa oproštajem za sve one koji su me povredili i oproštajem za sebe što sam samoj sebi dala pravo da živim, pa i pogrešim?
Pa ipak, iako sve ovo znamo, često se zaglavimo u onome "Ne mogu". "Ne želim, neću, ne zaslužuju." I nekada smo zaista i u pravu jer nas mnogi i ne zaslužuju i iz tih grešaka treba izvući pouku. Ali isto tako, zamagljena vida nećemo ni moći da razaberemo žito od kukolja. I da shvatimo da i najkvalitetnije zrno može da se pokvari ako se ne skladišti dobro. Ako prema njemu ne postupamo onako kako bismo trebali.
Svaka je kriza prilika za rast. I uvek se trebamo zapitati da li smo možda i mi za nekog drugog kukolj ili žito. Da li je prema nama dobro postupano ali i da li smo možda nečim zaslužili ili nismo zaslužili da budemo pomešani sa onim što nismo. Možda su naše oči bile zamagljene ali možda su tuđe jednostavno defektne. nesposobne da vide ko mi jesmo i šta mi predstavljamo.
Za nekoga smo previše krupno zrno.
U vremenu koje nas više nego ikada podseća da cenimo i vrednujemo sebe na osnovu spoljašnjih i površnih merila učinite korak nazad, povucite se i odlučno recite NE svemu onome što vašem životu oduzima kvalitet.
Ne rasipajte se na ljude koji to ne zaslužuju.
Život nam daje onoliko koliko mislimo da zaslužujemo.
Ako je neko zrno za vas premalo, tražite i daće vam se više.

понедељак, 26. јануар 2015.

O odlascima i dolascima

U životima svakoga od nas dođu trenuci kada neke stvari treba posložiti. Prioriteti se promene, nove prilike nam se otvore (a neke i zatvore), nove staze nas odvedu tamo gde nikada nismo verovali ili znali da cemo stići. I upravo u takvim, tranzitornim periodima, nametne se potreba da sami sa sobom analiziramo gde smo sve bili, gde smo sada i gde bismo voleli da stignemo. I ko će nam biti saputnici na tom putu. Oduvek sam verovala da se ne smemo plašiti gubitka jer bismo ga u suprotnom, svojim mislima na neki način i prizivali. To zovu samoobistinjujuće proročanstvo, na šta god da usmerimo svoju pažnju i energiju to će jačati i tražiti svoj put da se obistini u našoj realnosti. Stoga ništa u ovom životu ne treba strahom vezivati za sebe. Ni  želju za pohvalama od strane drugih, ni materijalne težnje, ni ljude. Posebno ne ljude.
O odlascima i dolascima bismo svi mogli da napišemo knjigu. Da posvedočimo o postojanju i isto tako, iščezavanju nekih osoba iz naših života. I to je uvek dobro za nas. Verujem da niko ne ulazi slučajno u naš život i da isto tako, svaki od tih pojedinaca ima neku bitnu lekciju da nam prenese. Zadatak da nas nauči lekciji o nama samima i našim slabostima. Jer neretko biramo ljude, ne po vrlinama koje liče na naše, već po manama koje bismo mogli da podelimo. Možda to i jeste neki karmički obrazac da samo zajedno i učeći jedni od drugih možemo da prevaziđemo vlastite nedostatke i izrastemo u osobu uzvišenije i čistije svesti. Jer istovetni ljudi spiraju sa nas sve naše dugogodišnje slojeve kojima se štitimo u ovome svetu i stoga su nam neophodni. Do izvesnog trenutka.
Bila sam i ja često ta koja je odlazila. Čak i onda kada to druga strana nije shvatala, nije razumela i nije želela. Ali ja znam da prepoznam lekcije koje su meni u ovom životu bitne i stoga, ostajući u neadekvatnim odnosima ne bih postigla ništa drugo do zadržavala tu osobu koja takođe treba da krene dalje. Nisu sva prijateljstva suđena kao ni sve ljubavi. I ne treba da se osećamo loše ako u nekom trenutku shvatimo da osoba pored nas nije više ono naše istovetno po manama i vrlinama već neko ko ne želi da nas pusti iz sasvim izmenjenih i pogrešnih pobuda. Ne treba ostajati u toksičnim prijateljstvima ali isto tako ne treba ni olako nedostatak truda, vremena i gubitak motivacije za druženje prepisati ne slaganju karaktera i različitim pogledima na svet.
Divim se ljudima koji uspevaju da zadrže, obnove i još više unaprede svoje veze iz detinjstva. Da rastu i odrastu zajedno. To je predivna dragocenost i verujem da svi mi možemo bar jedno takvo prijateljstvo da prepoznamo i u svom životu. A i ako su se veze negde usput rastegle i malo zagubile, nikada nije kasno da se komunikacija obnovi i uloži napor više zarad onih do kojih nam je stalo. Treba negovati ljude koji su sa nama oduvek, one koji su svesni svih naših padova i uspona a opet nas ne procenjuju i ocenjuju na osnovu njih. 
To su ljudi od kojih ne treba da naučimo lekcije već ljudi koji zajedno sa nama uče i dele znanje o životu. Ti ljudi su, kao što je to rekao Šri Činmoj, "predivni baštovani koji čine da vrt naše duše cveta i raste."

субота, 03. јануар 2015.

Praznično raspremanje. Projekat 2015

Kao i većina drugih ljudi, i vi verovatno provodite ove praznične dane leškareći, gledajući novogodišnje filmove i uživajući u ukusnoj hrani i nezaobilaznom - pravljenju lista. Things to do in new year. Pa, praznični dani nam i obećavaju svojom svečanom atmosferom da su nam snovi i njihovo ostvarenje na dohvat ruke i da je sve što je potrebno, popisati na papir svoje male i velike ciljeve za predstojeću godinu. Ali zašto ove godine ne bismo postupili drugačije?
U par navrata razgovarala sam sa ljudima koji toliko vole osećaj koji nam daruju praznici da novogodišnju jelku i dekoraciju zadržavaju sve do februara a neki još entuzijastičniji - i do aprila. Činjenica je da nas praznici uljuljkuju u ideji da je sve lako i moguće, jednostavno i bez žurbe i stresa, da se sve može i sve hoće, da se za sve ima vremena. Ali nije tako. Što pre skinemo ružičaste naočare i postanemo svesni da bez mnogo rada nema ni plodova, nećemo ni ove godine, kao mnogo puta do sada, čekirati želje sa svoje wish liste. Stoga ostavimo magiju za čajanku kod Alise i medenjakov špajz i umesto da zapisujemo svoje želje, krenimo već sad u ovoj ušuškanoj atmosferi pospanosti i smanjene produktivnosti - da gradimo put ka ostvarenju svojih snova!
   U ovoj godini čvrsto sam odlučila da pomerim sopstvene standarde. Da budem više, bolje, snažnije Ja nego u prethodnoj godini. Da se borim iz sve snage za ciljeve koje sam sebi postavila i da nadogradim sebe u svakom smislu - da doživim nova i drugačija iskustva koja će me transformisati u Ženu Budućnosti kakva sanjam da postanem. U ovoj godini rećiću više nego često NE elektronskim medijima, NE virtuelnom svetu i umesto njega izgradiću još bolji, kvalitetniji i daleko funkcionalniji i povezaniji svet u realnosti bez potrebe da informacije o svom životu plasiram dalje kako bih nekoga zadivila. U ovoj godini moja dela će govoriti u moje ime - dalje, glasnije i bez potrebe za reklamom. U ovoj godini izgradiću novi svet za sebe i one koje volim, svet lišen svega onog suvišnog, nepotrebnog i lažnog što svi nosimo sa sobom kao prtljag iz godine u godinu.
U ovoj godini - neću praviti liste. Neću gubiti vreme na san o snovima već ću ih živeti, jedan po jedan, dan po dan. Ovih dana često možemo čuti da ljudi pričaju o malom/velikom projektu Marka Zukenberga koji podrazumeva da će svake nedelje ove godine pročitati po jednu novu knjigu iz različte zemlje i na taj način upoznati neku novu kulturu, proširiti svoje znanje, raščistiti svoje vidike. Ali kao i svi projekti - i ovaj se sprovodi u delo bez potrebe da se dugoročno planira a onda odlaže njegovo izvršenje.
Budite sami sebi najveći izazov ove godine. Borite se protiv sebe za sebe! Zagrizite život umesto da samo omirišete njegovu punoću i lepotu. Usudite se - to zahteva hrabrost ali daje oslobođenje. I za kraj ću vam citirati reči jedne od najdivnijih i najmudrijih žena koje znam a za koju imam sreću da je mogu nazvati svojom prijateljicom: "Želim ti jednu nezaboravnu godinu, pre svega po tome što ćeš dobiti diplomu ali i drugim radostima koje će pratiti to oslobođenje, da pored neminovnih gubitaka na kraju dobiješ snagu i doživiš promenu kakvu priželjkuješ."
U to ime - krenimo!