Izvor unutrašnje snage

... Život nas često nauči da kada mislimo da najmanje možemo i da najmanje imamo snage, uvek postoji jedna rezerva - još malo više. Još korak sposobnosti, još mrva upornosti, još jedan potez vođen unutrašnjom snagom.
Motivišu nas i pokreću ljudi kojima se divimo zbog neverovatne snage duha kojom prkose bolesti,smrti,svim ljudskim i teškim gubicima. Pomišljamo da su to ljudi koji su darovani izuzetnom strpljivošću i izdržljivošću a zapravo, kapacitete za borbu i jaku postojanost imamo svi u sebi. Neki su ih osvestili,neki su još uvek na tom putu ali tvrdim da ko god krene putem samospoznaje sopstvenih ograničenja i mogućnosti, a  posebno u turbulentnim životnim razdobljima, ne zaustavlja se dok svoj cilj ne dosegne i ne prevaziđe. Jer uvek možemo mnogo više nego što nam se čini da nam lične mogućnosti dozvoljavaju. Gde ima vere, granice se brišu.
Otuda čudotvorna izlečenja, izbavljenja iz najgorih i najmračnijih dubina bola ,depresivnosti, otuđenja od života. Sve te pozitivne i pokretačke promene dugujemo samo sebi. I svojoj potisnutoj,skrivenoj i do tada neaktiviranoj - snazi.
Postoji izreka da život uvek nađe put. Koliko god nam se činilo da smo zaglavljeni u nekoj nerešivoj životnoj zagonetki, koliko god se osećali sputano ili neprilagođeno, život je sila koja ima tendenciju da se širi i raste. Aktiviranje rezervoara unutrašnje snage prirodan je i normalan nagon za opstankom, akcija koja iz nas izvlači najbolje i pomaže nam da se za stepenicu više, približimo osećaju hrabrosti i slobode.
Nije teško biti snažan, teško je prepustiti se i priznati slabost.
Jer slabost nije naše prirodno i urođeno stanje duha.