субота, 09. фебруар 2013.

Ljubav je ono što ljubavi damo

.. Postoji moderno verovanje da su neke ljubavi suđene a da neke nisu. Neke su pogrešne a neke prave. I zatočeni takvim uverenjima, ljubavi pripisujemo pozitivno ili negativno značenje i tako obesmišljavamo njeno postojanje. Trajanje ljubavi kao takve kakva jeste, neutralnog i nezavisnog platna kojem mi sami dodajemo željene boje. Svesno ili nesvesno.
Ljubav je ono što ljubavi daš. Ne postoji loša ljubav,loša sreća,loš izbor. Naša lična interpretacija ono je što tu ljubav boji u određene nijanse, naša uverenja ali i naši postupci. Ljubav u kojoj sam ja najbolja moguća verzija sebe same, u kojoj su moje misli,osećanja i ponašanja u potpunom skladu sa onim što jesam i potpuno i čisto predata drugom biću,bez ostatka,bez foliranja i bez preteških očekivanja - to je uspešna ljubav. Prava,dobra,srećna,ispravna. Ljubav sama po sebi ne može biti loša.
Trajala kraće ili duže, ljubav je uvek tu kao vrelo dobrog, kao podsticaj i pozitivni impuls koji od nas gradi bolje i potpunije ljude. Svaka ljubav oplemenjuje, nudi nadahnuće i osećaj lakoće postojanja. Samo ako joj sami oduzmemo tu moć, u želji da povredimo,osvetimo se,ranimo drugo biće za koje smatramo da nam je oduzelo nešto naše - samo tada ljubav možemo osetiti kao razdornu i bolnu. A može li nam iko oduzeti deo nas samih? Ne,ne može. Kao ni ljubav. Jer samim činom davanja ljubavi, mi ne postajemo siromašniji već bogatiji.
Ukoliko možemo da pružimo, to znači da već imamo dovoljno. I zato dajte ljubavi svu vašu predanost i iskrenu želju za sjedinjenjem i ljubav će zauvek ostati tu, čak i ukoliko neko drugi ode iz vašeg života.
Ljubav će zauvek ostati u vama. I sa vama.

Нема коментара:

Постави коментар