Često smo skloni da u svom životu pritisnemo Pauzu. Ili je nesvesno zatražimo pa nam onda sudbina usliši želju i neke, prekopotrebne promene, odloži dopuštajući nam da trajemo u vremenu lišeni onoga što bismo s punim pravom mogli nazvati esencijom života. Punoćom, smislom, kako ko želi. Odlagati obaveze zvuči prilično primamljivo u ovom užurbanom vremenu kada bivamo sa svih strana bombardovani očekivanjima, što našim što tuđim koja neretko preuzimamo i definišemo kao svoja. Međutim,granicu treba povući. Predah je svakako, neophodan začin koji svakom danu daje onu posebnu notu svemogućeg a našem telu olakšanje i posledično - uštedu energije. Ali kada zaboravimo na to da naši poslovi i naše odgovornosti ne mogu večito čekati na trenutak kada ćemo biti spremni da im se 100% predamo, bićemo spremniji i svesniji činjenice da život nikoga ne čeka. Sutra ne postoji,postoji samo danas. Sutra sve može da nestane,danas sve to imamo. Ne gubite dragoceno vreme i ne predajte se primamljivosti lenčarenja i pogubnom uticaju dosade. Praznina prazni um,bila manifestovana odustvom fizičkog pokreta ili umne radnje. Stoga cenite svoje vreme.
Život je danas. Samo danas, sutra je uvek neizvesno.
Нема коментара:
Постави коментар