понедељак, 17. фебруар 2014.

On. I sve moje



Neko je jednom rekao da, da bismo postali celoviti kao bića, nije potrebno da otkrijemo izvor ljubavi negde na Himalajima već da isti izvor pronađemo u sebi. Taj kutak svesne prisutnosti u trenutku i spoznaje radosti u onom svom najdragocenijem i najharmoničnijem obliku. U miru i uravnoteženosti, savršenom balansu naše i tuđe životne energije. I u potrazi za tim ciljem, prošla sam dugim i širokim poljem saznanja i postignuća, ostvarenih planova i momenata za pamćenje. Sve u želji da dosegnem taj svoj beskrajni izvor, tu nepomućenu sreću i vrelo ljubavi prema sebi i svima drugima. A onda,u trenutku koji to nikako nije nagoveštavao, posle godina i godina potrage, osetila sam da sam pronašla svoje toliko željeno mesto. Bilo je i boljih momenata i životno raskošnije režiranih susreta u kojima bih mogla da primim to saznanje. A ipak,krajnje jednostavno i skromno, pod strehom obične radnje u jednoj prometnoj ulici, jednog običnog kišovitog dana, spustila sam glavu na mesto stvoreno samo za moje uzglavlje. Na toplu kožu koja je disala u ritmu moga bića. Potpuno usklađeno,potpuno funkcionalno, potpuno istovetno. Deja vu momenat, zen stanje ili duhovna usaglašenost i predaja. Kako god nazvali taj osećaj blagostanja i jedinstva,jedno je sigurno.
U tišini se duše potpuno prepoznaju. Sinhronizuju i usklađuju. I raspoznaju frekvencu drugog bića kao svoju sopstvenu, kao svoje jing ili jang jedinstvo. Kao svoj mali raj na zemlji, ličan i očima svih drugih skriven. Trenutak te spoznaje ne lomi vreme i ne prekida prolaznost;  ne ispira kiša i ne ometa buka spoljnog sveta.Ostala sam tamo da stojim i trajem, zauvek prisutna u jednom trenu za kojim sam tragala čitavog života.
Sve dok moja duša nije prepoznala.
Njega. I sve moje.

среда, 12. фебруар 2014.

O Budi i seljanima

Postoji jedna divna priča o Budi koju sam za ovu priliku pozajmila iz mog omiljenog duhovnog izvora, Sense i glasi ovako:
" Postoji priča o Budi i njegovom učeniku kada su prolazili kroz neko selo. Seljani su izašli i počeli da ih vređaju. Buda je mirno produžio, a učenik je pobesneo i tražio od Bude da se vrate kako bi se raspravili sa njima. Buda mu je odgovorio - Zašto se toliko uzbuđuješ? Ako ti neko nešto daje, a ti to ne uzmeš, to i dalje ostaje u njegovim rukama. "
Poenta ove priče dotakla me je danas kada sam, naišavši na sličnu situaciju, razmišljala o onima koje sam srela na svom putu. I pre svega, o uzrocima zbog kojih su neki ljudi skloni da seju i šalju zlo. Jedna mudra osoba mi je pre mnogo godina odgovorila na to pitanje jednostavnim rečima - Zato što misle da mogu. Zato što im delujemo dovoljno ranjivo, dovoljno izloženo za oštrenje njihovog ega. I to je istina, na neki način pa makar i nesvesno, čovek može odati i pokazati rascepe u svojoj auri, u svom duhovnom omotaču ali to istovremeno može i ne mora naići na zlobu iz spoljnjeg sveta. Svi smo od istog sazdani i naša ranjivost nije mana koje treba da se stidimo već vrlina koja nas čini ljudima, sklonim saosećanju i razumevanju drugih. Sve je u tome ko nas okružuje. Često okruženje ne možemo da biramo, bar ne poslovno ali onda svakako treba svesti interakcije sa toksičnim ljudima na minimum. Jer sama činjenica da neko ima potrebu da vas povredi i vređa, čini ga umnim i duhovnim seljaninom. I samim tim, nepotrebnim žiteljom naše stvarnosti.
Mi možemo biti ta promena koju želimo da vidimo u svetu. Možemo biti neka nova Amma, biće koje otelotvoruje čistotu i ljubav prema drugima i makrokosmosu ali mi ipak ne možemo promeniti svaki mikrokosmos na koji naiđemo. Svi ljudi jesu vredni spašavanja ali ne žele svi da budu spašeni. Neki ljudi svojom slobodnom i snažnom voljom biraju tamu umesto svetlosti i mi tu ništa ne možemo učiniti sem da i njima i sebi dopustimo pravo na ličan izbor. Jedna je stvar pomoći nekome i usmeriti nekoga ko iz nenamernih razloga učini kakvo zlo ili štetu ali sasvim druga ulagati svoju energiju i trošiti sopstveno svetlo na bića koja nisu vredna našeg sjaja.
Setite se toga svaki put kada vam neko uputi ružnu reč ili poželi da vas svesno povredi. I tada samo mirno produžite svojim putem. Jer njihovi darovi tada ostaju u njihovim rukama.

недеља, 09. фебруар 2014.

Uhvati dan. I novi život počinje!

Suštinu života čine nova iskustva i neke nove stvarnosti. Svaki trenutak u kom smo spremni da se zamislimo i zapitamo šta nas je dovelo do mesta gde se trenutno nalazimo a potom i prepustimo bujici novopridošle energije- to je carpe diem, iskorišćen momenat i potpuna predaja novom i svežem toku stvarnosti! Jer promena je jedina konstanta u našem životu, sve se menja i prati životnu struju a gde će nas odvesti ta snažna i nezaustavljiva sila, odgovor je koji možemo saznati samo ako sebi dozvolimo pravo na nove početke i nova saznanja.
Dani koji slede (ali i svi drugi koji nas očekuju u daljoj budućnosti) stvoreni su za istraživanje. Sebe i sveta oko sebe. Postoje ljudi koji uživaju u osećaju sigurnosti i znanju koje im takvo razmišljanje donosi ali to je vrlo statičan život i ne donosi bar minimum uzbuđenja koji je svima nama potreban kao osveživač svakodnevice. Rutina ubija umetnika u svakom čoveku i stoga joj se treba odupreti makar i minimalnim i sitnim uplivima u nepoznato.
* Jedan od koraka koji svaki čovek treba da preduzme u cilju ulepšanja svoje stvarnosti jesu izleti i neplanirana putovanja. Danas to nije zahtevno organizovati i sprovesti imajući u vidu da skoro svako može pronaći jedno slobodno poslepodne u kom sebi može pokloniti novo iskustvo, bolje i drugačije od svih aktivnosti koje podrazumevaju ustaljene šablone besposličarenja. Moja topla preporuka su neki od izleta koji kombinuju vredno kulturno zaveštanje i savršene prirodne lepote, baš poput odlaska u Drvengrad i Andrićgrad . Ili možda otiskivanje do malo daljih (a ipak bliskih) mini destinacija koje su sinonim za usaglašavanje sa prirodom i njenim ritmičnim tokom; savršene oaze za čišćenje negativne nakupljene energije i revitalizovanje duha i uma ( http://www.popusti.rs/29-eura-za-posetu-plitvickim-jezerima-d13829 ).
Izlet je moguć i u sopstvenom gradu jer uvek postoje neka mesta koja nismo istražili, neki kutak koji nismo osetili i doživeli onako kako je trebalo ili smo možda nebrojeno puta prošli pokraj njega ne shvatajući vrednost koju poseduje. Na to uvek pomislim kada se setim mog obilaska Podzemnog Beograda. Neslućeno bogatstvo zakopano je ispod tla kojim svakim danom koračamo i stoga, uvid u te hodnike vremena jeste ono što obogaćuje dušu podsećajući je na istinske i prave vrednosti. A to je očuvanje i vrednovanje svog bogatstva koje imamo, kao ljudi i kao nacija.

*  Šta je to što ste oduvek želeli da probate a niste?
Mnogo puta iste stavke dodajemo na listu želja poričući svoju odgovornost što ih nismo već doživeli i iskusili. Novac nije prepreka već vrlo često neorganizovanost i neobaveštenost pa stoga, ne dozvolite da ovo leto protekne u istom ritmu! Ja takođe nameravam da prestanem da odugovlačim sa ostvarenjem nekih svojih želja i da sa prvim prolećnim suncem napravim svoje prve korake uz veštačku stenu. Pošto mi je za onu pravu ipak potrebno daleko više iskustva :). Karting me takođe oduvek privlači ali, iako je u pitanju skup sport za naše područje, moguće je pronaći i jeftinije karte na početku sezone, samo ako se na vreme isprate aktuelne ponude domaćih sajtova sa popustima. (http://www.kart.rs/cene-termini.html ). 
Kajaking je takođe fizički ali i mentalno vrlo izazovan sport i iako ga obično prati glas profesionalnog sporta, za početne korake ili amatersko bavljenje istim nije neophodno previše vremena uloženog u vežbanje i trening. A pritom pruža dozu snažne i pozitivne energije! (http://www.wildserbia.com/sr/avanture/avanture/kajaking ).

* Kada sam pre par dana probala kinesku kuhinju šefa restorana Luda kuća, više od same fuzije ukusa i te harmonije na tanjiru oduševila me je strast koju je dotični gospodin utkao u spremanje naših obroka. Nepoznati ukusi mom nepcu su doneli mnogo više od ugodnog ugođaja ukusne hrane, štaviše, bilo je to pravo malo gastronomsko putovanje u središte Kine, začinjeno sa svakom kapljicom soja sosa. Stranu kuhinju možete probati bilo gde u Beogradu ali to nije poenta ovog hedonističkog istraživanja.
Suština je pronaći one ljude, ona mesta i one trenutke koji donose i vrednuju nivo istinskog prepuštanja novom i nepoznatom i omogućavaju vam potpunu spoznaju i potpun užitak u trenutku u kom prelazite granice njihovih zemalja i kultura. Sinoć je tu mogućnost nudio i prostor poznat kao Mikser house koji je organizovao degustaciju i prodaju sirijske hrane u cilju poboljšanja uslova života azilanata i ostvarivanje njihovih novih, boljih početaka u našoj zemlji.
I ukus takve hrane imao je u sebi daleko više od začina i uticaja tla sa kog je potekao; bili su to zalogaji slobode i ljudske humanosti.



* Za kraj,potrebno je reći da je istraživanje mnogo više od svega ovde navedenog. To je svesna odluka da se krene na put i upozna kako sopstveno bivstvo tako i nepoznate staze i slepe ulice nekih ljudi koji nas okružuju. Istraživanje je naša obaveza za ceo život, naš zalog kako svetu tako i nama samima ali i način da od života uzmemo sve ono što nam je namenio i što još od rođenja, strpljivo čeka na nas.
Jer kad je učenik spreman, učitelj će se pojaviti. A baš od svakog na ovom svetu, možemo nešto vredno naučiti.

среда, 05. фебруар 2014.

Nežni dodir dobrote

" Svi smo mi anđeli sa jednim krilom.
Leteti možemo samo ako zagrlimo jedan drugoga. "
                                      Lučano de Krešenco

...
Ne znam da li ste i vi poput mene još kao dete čuli priče o tome kako svaki čovek ima svog anđela čuvara, svog zaštitnika i dobrog duha koji bdi nad nama i čuva nas od svih mogućih neprijatnosti i opasnosti koje vrebaju u životu, ali znam da sam ja zaista verovala u tu predivnu ideju. Jer lepo je znati da smo uvek sigurni i zaštićeni u kom god obliku nam ta zaštita bila poslata.
Kada smo odrasli, većina nas je prestala da veruje u anđele kao u nešto vanzemaljsko i golim okom nevidljivo i postali smo svesni toga da su anđeli svuda oko nas. Obično nam dolaze u likovima sasvim nepoznatih ljudi, onih koje ćemo verovatno samo tog jednog trenutka u životu sresti i nikada više. Ali svaki od njih nosi poruku za nas i nijedan susret sa njima nije slučajan. U to sam se uverila jako davno, u situaciji kada je život mogao da mi bude ugrožen. Pojavile su se iznenada, neočekivano i nenadano, tri žene sa samo jednim ciljem. Njihova uloga bila je da me zaštite u tom trenutku,ne očekujući ništa zauzvrat i ne govoreći više od onoga što je tada trebalo. A ipak,bile su tu, u slučajno vreme na slučajnom mestu, baš u trenutku da jedan (ovaj) život otrgnu od večnosti.
Slične situacije događale su se mnogo puta od tada. Jedna sam od onih koja veruje u to da duša kao oblik energije nikada ne umire i ne biva uništena ali ovo su bile neke nove duše, živih i prisutnih ljudi, spremne da u tom trenutku učine baš sve kako bi pružile i dale dobrotu. Taj prekrasni i u današnje vreme,ne baš česti dar. 
Danas sam, sticajem okolnosti, opet bila darovana nenadanom i nesebičnom dobrotom. I nežno dodirnuta po licu od strane čoveka koji me ne poznaje niti će me ikada upoznati a koji je bio tamo, u pravo vreme na pravom mestu sa jedinom i iskrenom željom da pomogne. Mnogo više nego što mu to, opet slučajnošću, struka nalaže. Da li uopšte postoje slučajnosti?
Dobrotu treba davati drugima, obimno i ne štedeći jer koliko god dali uvek imate još i više. I istina je da, kada god se mi nađemo u ulozi nečijeg anđela, ta ista dobrota biva ubeležena negde i sa sigurnošću vraćena na izvor sa koga je potekla. Do nas samih, onda kada nam treba i od strane onog od kog ne očekujemo.
Jer ovaj život je anđeosko mesto za one koji još uvek veruju u postojanje dobrih i dragocenih ljudi.

недеља, 02. фебруар 2014.

Kulturno(liko) šarenilo

Opaka zima nas je sačekala u ovom februaru i mnogi se radije odlučuju da ušuškani u toplini svog doma "pregrme" orkanske nalete vetra ovih dana. Ali umesto utopljavanja u rutinu i izvesnu dosadu kućnog života, preporučujem vam da obogatite, izmaštate i obojite ove ledene dane na najlepši mogući način koji nam se nudi - ulaskom u neke nove svetove! :)
Mesec pred nama obeležiće promocije i susreti velikog broja kultura u čije istorijsko blago ćemo moći, bar za trenutak, da zadremo i tako pokušamo da shvatimo mentalitet, nasleđe i suštinu zemalja iz kojih dolaze. Mnoge od tih destinacija će nam verovatno uvek biti van domašaja, pre svega zbog nestabilnih političkih situacija ali i nezanemarljive materijalne mogućnosti. Međutim, verujem da je život pun čuda i da se često ostvaruju i najneverovatniji snovi pa nije loše "pogurati" dobru sreću u tom pravcu, pronalaskom i korišćenjem prilika koje se ukazuju. Svako, i najslučajnije stečeno obrazovanje vredi jer predstavlja jednu stepenicu više koja nas može odvesti i do neslućenih visina. Život zna da iznenadi!

* U Ustanovi kulture Parobrod, od 3-8.februara biće održan festival iranske kulture i umetnosti pod nazivom "Persijska poslastica". Akcenat će biti na predstavljanju savremene kinematografske umetnosti i slikarstva ali će se svim posetiocima ponuditi i
šansa da budu deo radionice iranskog slikarstva i minijature. Za mene su muslimanske zemlje oduvek predstavljale biser civilizacije, kulture i tradicionalne umetnosti ali su nažalost, kreativne veštine i umeća tih zemalja još uvek dosta dobro čuvana tajna njenih naroda. Stoga, ovakva promocija jedne nedostupne zemlje predstavlja pravo osveženje i pregršt mogućnosti da se na lep, inspirativan i kreativan način spozna i upozna kulturno zaveštanje stare Persije. Ulaz na sve projekcije, izložbe i radionicu je besplatan za sve posetioce a pun program možete pogledati na priloženom linku. (http://www.danubeogradu.rs/2014/02/festival-iranske-umetnosti-kulture-3-8-februar/  )

* Na Beogradskom sajmu biće održan po 36.put Sajam turizma, od 27.februara - 2.marta. Očekuje se prvo predstavljanje zemalja koje do sada nismo bili u mogućnosti da vidimo na ovoj manifestaciji - Argentine, Albanije, Alžira i Indije koje će na svojim štandovima pored turističkih ponuda, predstaviti i delić etno nasleđa sa svog podneblja. Gost sajma za ovu godinu biće Indonezija (http://www.indonesia.travel/ ) na čijem štandu će biti postavljen veliki drveni brod koji će uz neobičan i atraktivan nacionalni ples Pendet, biti posebna atrakcija na Sajmu. Indonezija je zemlja koja pleni svojim kontrastima, vulkanima i okeanom, svojom kuhinjom, tradicionalnim zanatima, jezikom i koloritom i svaki susret sa ovom starom civilizacijom svojevrstan je uvid u prošlost i spoznaja odakle smo krenuli a gde se sada nalazimo. Svetu je uglavnom poznata po Baliju, ostrvu koje je i sveto mesto i jedno od najpoznatijih i najelitnijih turističkih destinacija. Međutim, Indonezija je mnogo više i stoga- to je najrazuđenija zemlja na svetu sa preko sedamnaest hiljada ostrva rasutih u okeanu. Ostrvo Sumatra biće posebno promovisano na ovom Sajmu kao nova destinacija vredna pažnje i interesovanja turista.
Obavezno odvojite bar jedan dan za obilazak Sajma, cena je standardna, za pojedinačne ulaznice 300, za grupne 200 dinara.
 
* Nama mnogo bliža i poznatija destinacija u koju su mnogi naši turisti zaljubljeni još iz vremena stare Jugoslavije jeste - Hvar. Mnoge za ovo predivno hrvatsko ostrvo vezuju posebne uspomene iz vremena kada su nesmetano putovali širom tadašnje zemlje bez težine ratnih godina i prišlosti koja nas danas sve tereti. U restoranu "Šaran", već 10 godinu za redom se tradicionalno obeležavaju Dani Hvarske kuhinje. Ove godine, ova gastronomska manifestacija biće održana od 27.januara pa sve do 3.marta kada će svi ljubitelji kulinarskih specijaliteta sa spomenutog podneblja moći da uživaju u tradicionalnom meniju.
Iako je ovo događaj koji isključivo promoviše kuhinju sa Hvara, verujem da bolja vremena tek slede i da, kao što hrana spaja ljude, tako i ovakvi festivali mogu polagano, korak po korak, da naprave mostove tamo gde su davno bili porušeni.

...
I toliko od mene za sada. :) Februar je tek na početku i stoga, ne budite lenji i nemojte se učauriti u kući propuštajući sve ono dobro što vam kultura nudi. Hladno vreme nije i ne sme da bude izgovor jer život ne čeka nikog od nas. A najbolje se uvek dešava kada izađemo iz svoje komforne zone.
Jer život je napolju. I čeka na nas!